Бајина Башта - Да и животиње могу бити и те како избирљиве кад је у питању потрага за партнером можда најбоље доказују срндаћи на планини Тари. Кад крене сезона њиховог парења многима од њих није тешко да препливају језеро Перућац како би пронашли женку. Мештани који туда плове својим чамцима током лета често се сурећу управо са овим призором.

 

„Од како крене сезона парења срндаћа, скоро свакодневно их видимо како пливају са намером да стигну на суседну обалу и у суседну државу Босну, највероватније у потрази за женком. Кад год се нађемо у прилици пратимо чамцем ове животиње како не би дошли у потенцијалну опасност. Иако знају да пливају вода може бити веома непредвидива. Скоро смо уочили баш малдог срндаћа како покушава прећи обалу и пловили смо за њим све док није био на копну и на сигурном”, рекао је за РИНУ Радисав Мићовић из Бајине Баште.

 

Да ли на Тари нема довољно женки, или су ипак оне у Босни и Херцеговини за њих боље и привлачније то још није познато, али чињеница је да су падине ове планине изузетно богате срнећом дивљачи.

 

Међутим ако се има у виду да током сезоне парења мужјак прати срну 4 дана, а потом је напушта и тражи другу, као и да током сезоне оплоди четири до пет срна, врло је могуће да их за толике потребе, на Тари нема у довољном броју, па помоћ и лепшу половину траже преко границе.

 

 

 

Текст и фотографија Преузети РИНА/ГЗС http://www.glaszapadnesrbije.rs/

Мариборски ловци пријављују рушење и уништавање две ловачке куће, које им омогућавају да успешно посматрају дивљач и безбедније гађају. Ловачка породица Побрежје-Миклавж у последње време приметила је неколико случајева вандализма на ловиштима. Странци су их оштетили тестерисањем. „Чак и у раним јутарњим сатима се пењемо на гребене, пењемо се на њих, а онда, по том лошем светлу, у сумраку и мраку, не видимо баш да ли је плен на овај начин оштећен и може бити катастрофа“, каже Марјан Гселман председник Ловачког друштва Марибор. Ловачки дом је потом саниран, а друга порушена кућа пријављена је пољопривредницима који обрађују своју земљу у близини. „Чак смо мислили да га је срушила олуја, ветар, што је скоро немогуће јер је била тројка. И када сам дошао да га видим, видео сам да је уништен, спаљен и заправо нема смисла да га поправљам“, додао је Гселман. Зашто се то догодило још није јасно.Зашто се то догодило и коме смета ловни плен није познато, али може бити више разлога. „То може бити чисто обичан, класични вандализам, може бити освета ловачким породицама, може бити нека врста комшијског спора. То је једноставно гојазност или тако нешто“, објашњава ловни инспектор Себастијан Соршак. Иако су такви случајеви ретки, изазивају поприличну невољу међу ловцима. „То изазива помало лоше расположење у датом тренутку када приметимо овакво мешање у наш рад. Ловци све раде добровољно, бесплатно, радимо доста радних сати, мислим да око милион годишње широм Словеније“, наставља Гселман. Вандализам није пријављен полицији Иако ловачка породица Побрежје-Миклавж није пријавила вандализам полицији, они су обавестили ловну инспекцију. „У таквом случају, када је у питању штета са знацима вандализма, ловачку породицу одмах упућујемо полицији. Ово спасавање није у надлежности ловних инспектора нити ловне инспекције као такве“, каже Соршак. Мариборски полицајци су нас обавестили да ове године на мариборском подручју није обрађен нити оштећен ниједан ловачки дом. „У случајевима оштећења ловачке куће, сматрало би се кривично дело оштећење стране ствари за које је починилац запрећен новчаном казном или затвором до три године. Гоњење за поменуто кривично дело, уколико нема веће штете, почиње на предлог оштећеног“, додају. Мариборски ловци се надају да је рушење ловачких домова само тренутак слабости неког странца и да ће се то смирити. 

Преузимање 

текста и фотографија: мариборинфо.цом http://mariborinfo.com/