Прошло је пуних девет мјесеци откако је шибенска полиција Ивици Калчини одузела ловачку пушку, а потом у јулу подигла оптужницу којом се Калчина терети за ремећење јавног реда и мира и омаловажавање службеног лица. Случај је окончан на Опћинском суду у Книну, али још није одржано нити једно рочиште. Полиција је Калчина и двојицу његових колега ловаца затекла у једном ловишту код Островице. - Са мном су били Елвис Токић и Томислав Нимац, а шибенска полиција, мислим да су из Примоштена, затекла нас је у једном ловишту код Островице, око чега се води спор. Дошли су са концесионаром који их је позвао да интервенишу јер наводно криволовимо. Полицајац ми је тражио личну карту, рекао сам му да је на подручју Задарске, а не Шибенско-книнске жупаније, него сам му дао личну карту. Позвали су полицију из Бенковца, дошли су, констатовали да нема прекршаја и отишли. А онда ми је речено да омаловажавам полицију, нарушавам јавни ред и мир тиме што му не дајем личну карту. Одузели су ми пушку која је била у пртљажнику аутомобила, а пет-шест дана касније и пиштољ, каже Ивица Калчин, који је потом послао дописе "унутрашњој контроли" Полицијске управе шибенско-книнске. - Упркос изјавама сведока, првостепени надзор је утврдио да је све у реду, иако сам им испричао шта и како се догодило. Још чекам одговор од другостепене контроле, а њихов рок од 30 дана је већ прошао. Када их позовем, кажу ми да су „истраге још у току”. Да бих добио назад оружје, морам доказати да сам невин и чекати прекршајни поступак на суду у Книну, наставља Калчина. Оно што га је додатно погодило је наводно мјесто гдје се све догодило: - У оптужници стоји да смо ухваћени у Жажвићу, на подручју Скрадина!? И заиста смо били у нашем ловишту, на подручју Задарске жупаније. Срећом, имам и фотографије са лица места које смо снимили када се све дешавало. Спреман сам да идем на полиграф, оптужен сам и разоружан за лажни преступ на лажном месту, закључује Калчина. Покушавајући да објасни на основу чега се све догодило, Калчина тврди да није случајно што се полиција концентрисала на њега. – Ја сам ловац Ловачке јединице Лишана са око 80 ловаца, а кад нема ловаца – нема лова на све те људе. Ријеч је о ловишту од 306 хектара на граници Задарске жупаније у којем су ловили локални људи. Међутим, то ловиште је завршило у рукама концесионара из Шибенско-книнске жупаније, а наши људи сада морају да иду у друга ловишта на територији Ловачког удружења Бенковац, јер ако идемо у лов у наша ловишта код Островице, концесионар нас пријављује за криволов. Написали смо петицију са око 300 потписа и послали је задарском жупану Божидару Лонгину у којој се противимо одузимању нашег ловишта, за шта, да ствар буде боља, имамо одлуку о "ловнопривредној основи". Колико ја знам, Задарска жупанија се није сложила са додјелом нашег ловишта концесионару са шибенског подручја. И на нашем ловишту смо затекли италијанске ловце који су уредно платили ловну дозволу, али на подручју Книна, каже Калчина. У Задарској жупанији су нам потврдили да постоји спор око ловишта на граници са Шибенско-книнском жупанијом. Шибенчани су покренули арбитражу код Министарства пољопривреде, па су промењене границе ловишта. а шибенском концесионару омогућено кориштење ловишта у Задарској жупанији. Међутим, исто Министарство је истовремено Ловачком удружењу Бенковац одобрило „ловнопривредну основу” за ловишта код Островице, чиме је потврђена стара „граница” ловишта из 1997. године. У Задру су сматрали да је арбитража погрешна, па Жупанијска скупштина ипак није одобрила границе ловишта. Тако на терену долази до застоја где су инциденти увек могући. – Арбитражом је тих 300 хектара ловишта „припојено” ловиштима суседне жупаније, а сматрамо да за то нема разлога. Нема логике одузимати ловиште овдашњим људима који ту живе. Неколико пута смо о томе разговарали са шибенским колегама, обавештено је Министарство, а ми смо у једном тренутку предложили „размену ловишта“. да ловци са нашег подручја добију ловиште у сусједној жупанији, али о томе нисмо постигли договор, јер су Шибенчани одбили, каже жупан Даниел Сегарић, подвлачећи да је тражење обострано прихватљивог решавање спора ће се наставити. Сведок: „Ивица говори истину – није омаловажавао полицајце, а лаж је и да смо били у Жажвићу!“ - Све што ти је Ивица рекао је тачно! Нити је омаловажавао, а још мање пријетио шибенским полицајцима! Уз то, ја сам бивши полицајац и сигурно не бих дозволио да неко, па макар то био и мој колега ловац, омаловажава и прети полицајцима. То је лаж. Лаж је и да су нас нашли у Жажвићу. Осим тога, када су се појавили шибенски полицајци у пратњи концесионара, у ловишту нас је било троје, али су од Ивице Калцине тражили само личну карту, јер је, по свему судећи, знао да је то он и да је ловац. Гађали су га, а нас двојицу нису ништа ни питали. Предао им је личну карту и мирно им дао своју ловачку пушку из гепека свог аутомобила, све што је написао у оптужници не одговара ономе што се и где се догодило, рекао је Елвис Токић, један од двојице ловаца који су са Ивицом. нас.Ухваћен калцином у једном ловишту код Островице. Недиљко Дујић: "Тако је било и прије рата" - Приликом формирања ловишта 1997. године дио подручја Шибенско-книнске жупаније припојен је задарским ловиштима, на подручју Буковице 8000 хектара и Врело Зрмања 3700 хектара. Дошли смо у ситуацију да је ловиште Тролоква постало нефункционално због овако утврђених граница законом, јер је на раскрсници Брибирске мостине, површине 1300 хектара, имала је једну тачку где је та површина била разбијена на два дела. Увек је било спора између једних и других ловаца, и било је природно и нормално да се ту направи коридор, да се ловиште не би разбило на два дела. Дошло је до арбитраже и преговора између Шибенско-книнске и Задарске жупаније, а на крају је дошло до рјешења да се коридор од занемарљивих 300 хектара на подручју Островице прикључи Тролоква игри и постане јединствена цјелина, тако да може опстати као игра. Тако је било и прије рата, поставља се питање зашто је након рата неко повукао границу два километра унутар Шибенско-книнске жупаније и ту је настала полемика, рекао је предсједник Ловачког савеза Шибенско-книнске жупаније Недиљко Дујић. медији прошле године. Увек је било спора између једних и других ловаца и било је природно и нормално да се ту направи коридор, да се ловиште не би разбило на два дела. Дошло је до арбитраже и преговора између Шибенско-книнске и Задарске жупаније, а на крају је дошло до рјешења да се коридор од занемарљивих 300 хектара на подручју Островице прикључи Тролоква игри и постане јединствена цјелина, тако да може опстати као игра. Тако је било и прије рата, питање је зашто је након рата неко повукао границу два километра унутар Шибенско-книнске жупаније и ту је настала полемика, рекао је предсједник Ловачког савеза Шибенско-книнске жупаније Недиљко Дујић. медији прошле године. Увек је било спора између једних и других ловаца, и било је природно и нормално да се ту направи коридор, да се ловиште не би разбило на два дела. Дошло је до арбитраже и преговора између Шибенско-книнске и Задарске жупаније, а на крају је дошло до рјешења да се коридор од занемарљивих 300 хектара на подручју Островице прикључи Тролоква игри и постане јединствена цјелина, тако да може опстати као игра. Тако је било и прије рата, поставља се питање зашто је након рата неко повукао границу два километра унутар Шибенско-книнске жупаније и ту је настала полемика, рекао је предсједник Ловачког савеза Шибенско-книнске жупаније Недиљко Дујић. медији прошле године. Дошло је до арбитраже и преговора између Шибенско-книнске и Задарске жупаније, а на крају је дошло до рјешења да се коридор од занемарљивих 300 хектара на подручју Островице прикључи Тролоква игри и постане јединствена цјелина, тако да може опстати као игра. Тако је било и прије рата, поставља се питање зашто је након рата неко повукао границу два километра унутар Шибенско-книнске жупаније и ту је настала полемика, рекао је предсједник Ловачког савеза Шибенско-книнске жупаније Недиљко Дујић. медији прошле године. Дошло је до арбитраже и преговора између Шибенско-книнске и Задарске жупаније, а на крају је дошло до рјешења да се коридор од занемарљивих 300 хектара на подручју Островице прикључи Тролоква игри и постане јединствена цјелина, тако да може опстати као игра. Тако је било и прије рата, поставља се питање зашто је након рата неко повукао границу два километра унутар Шибенско-книнске жупаније и ту је настала полемика, рекао је предсједник Ловачког савеза Шибенско-книнске жупаније Недиљко Дујић. медији прошле године.