Sve više medveda na Staroj planini! Neophodan OPREZ prilikom boravka u netaknutoj prirodi
Na Staroj planini sve je više medveda, što je svakako dobro sa stanovišta biodiverziteta, ali iziskuje daleko veći oprez nego ranije, prilikom boravka u netaknutoj prirodi.
Poslednji put medvedi su viđeni na vidikovcu Smilovica, iznad sela Pokrovenik, a pre nekoliko meseci tragovi medveda viđeni su i na vidikovcu Sorlica, takođe iznad sela Pokrovenik. Mečka sa dva mladunca oglasila se i uterala strah u kosti posetiocima vidkovca, ali na svu sreću, nije bilo incidenata. Takođe, nedavno, medved je “posetio” jedan pčelinjak kod Belskog mosta na Zavojskom jezeru, a poznato je i u da u Arbinju ima medveda. Tamo obitavaju, po nezvaničnim informacijama, bar dva-tri medveda.
Medved u babušničkom selu Raljin kod Babušnice, poharao pčelinjak
Sve ovo zahteva daleko veći oprez ljudi koji borave u prirodi, pre svega planinara, ali i berača lekovitog bilja, zaljubljenika u prirodu…
Robert Ilić, licencirani planinarski vodič kaže za PV da do pre nekoliko godina medveda uopšte nije bilo na Staroj planini, pa su najveću opasnost po planinare predstavljali – stršljenovi, koji mogu biti vrlo opasni, naravno i zmije otrovnice – poskoci i šarke, ali je više problema bilo sa stršljenovima nego sa otrovnicama.
-Svi koji borave u planini moraju biti neuporedivo oprezniji, moraju da osmatraju teren mnogo bolje kako bi, eventualno, izbegli bliski susret. Medvedi imaju izuzetan njuh i, kao i vukovi, sklanjaju se od ljudi, ali može biti vrlo opasno ako dođe do bliskog susreta sa medvedom koji pored sebe ima mladunce, posebno ako, zbog pravca kojim duva vetar, medved bude iznenađen susretom-kaže Ilić.
BEŽANJE NIZBRDO KAO KRAJNJA OPCIJA
Opšte je pravilo, koje posebno dobro znaju stanovnici Severne Amerike, pre svega Aljaske i drugih država, da u slučaju susreta sa medvedom, ne treba paničiti, već se polako udaljavati, ukoliko pak dođe do situacije da će napad medveda biti neizbežan, jedan od saveta je da se beži nizbrdo.
-Ukoliko dođe do napada medveda, odnosno situacije kada nema drugog spasa, osim bežanja, jedini spas jeste bežanje nizbrdo. Zbog fizionomije medveda, kraćih prednjih nogu, ali i težišne tačke koja je u zadnjem delu tela, medvedi su spori i tromi kada trče nizbrdo, jer lako mogu da se prevrnu. Svaka druga opcija nije preporučljiva, jer su medvedi izuzetno brzi i snažni, i u trčanju po ravnom terenu, pa i uzbrdo, ljudi nemaju šanse-kaže Ilić.
Tekst i fotografija preuzeti:Pirotske Vesti
