Дабар није само родом из Драве, већ и уз реку Шчавницу са притокама и уз реку Песницу са притокама Глобовницом, Велком и Дрвањем. Велика колонија даброва налази се поред мочваре Глобовнице на западном ободу града Ленарта и поред Тројишког језера. Након темељног чишћења потока Дрвање у Зг. Верјана је забринула становнике да се колонија дабра неће вратити. Али, по свему судећи, бриге су биле непотребне, јер су се после пола године поново вратили. 

 

Ловачки савез Словеније приметио је оглодано дрво. „Пошто је мало жбуња остало, то је очигледно било довољно да се дабар врати у Дрвање и да сељани још једном посматрају остатке његове вечерње трпезе.

 

 Дабар је искључиво биљождер, који храну углавном тражи у двадесетак метара широком појасу. Храни се кором, лишћем и избојцима разних дрвенастих биљака (врбе, тополе, јохе...), као и са биљем и воденим биљем.

 

 Може да руши велика стабла пречника више од метра, али радије бира мања, јер је лакше доћи до малих гранчица са лишћем. Због недостатка приобалног растиња улази и у њиве, ливаде и воћњаке“, написали су. У 18. веку дабар је у нашим крајевима изумро.

 

Ловачко удружење даље наводи да је дабар у 18. веку истребљен из наших крајева због прекомерног лова. Његова кожа, месо и дрво дабра били су веома тражени. „Његово крзно је коришћено за прављење филца“, додали су.

 

 Пошто је реч о воденој животињи, њено месо се користило током поста. 

 

Појединачни даброви су преживели само понегде у средњој и северној Европи. Деведесетих година прошлог века даброви из Баварске су пресељени у Хрватску, одакле су се такође проширили назад у Словенију.Обивају уз Муру, Драву, Саве и Крке са притокама.

 

 Фото: Марјан Тош, Ловачки савез Словеније.

 Текст преузет:https://maribor24.si/