Lov na srndaće kod svakog lovca izaziva jedno posebno zadovoljstvo i svaki lovac svoju lovačku karijeru ne smatra potpuno ispunjenu ako nije ustrelio barem jednog srndaća. Srndać se obično lovi čekanjem na livadama na koji pred veče ili rano ujutru dolazi na pašu, ali pored takvog načina postoji još i lov šunjanjem ( vrebanjem ) i lov vabljenjem.

Lov šunjanjem

Lov srndaća šunjanjem ( vrebanjem ) zahteva posebnu proceduru kod koje je veoma važno poznavati biološke poterbe ove životinje kao i njihov način života i navike. Veoma je bitno da lovac jedan duži period promatra srndaća kako bi lov bio uspešan. Takođe lovac mora poznavati i vrednost svakog srndaća kao i njegova starost a takođe veoma je bitno prepoznati slabog ili bolesnog srndaća.

Lov šunjanjem ( vrebanjem ) je individualan način lova koji ima za cilj zavarati jednu od najopreznijih životinja. Mladi srndać, ne samo da dobro čuje i razlikuje mirise, već je sposoban uočiti i najmanji pokret na velikoj udaljenosti. Veoma bitna stvar kod ovakvog načina lova je da lovac tiho prelazi i lagano se kreće šumskim stazama i lovačkim puteljcima. Neophodno je da lovac poseduje dvogled sa kojim će osmatrati okolinu uz često zastajkivanje i kamufliranje bilo delovima šumskog rastinja ili samim šumskim rastinjem. Uvek mora tražiti pogodne delove šume koji gledaju na livade, pašnjake . Takođe veoma je bitno da se lovac uvek kreće uz vetar i da koristi konfiguraciju terena i sitno rastinje kao zaklon tako da bude totalno neprimetan. Na svako reagovanje srndaća lovac mora nekoliko trenutaka ostati nepomičan kako bi se srndać ponovo opustio i kako bi lov bio uspešan. Lovac ne sme nastaviti sa šunjanjem za srndaćem koji je naglo podigao glavu ili koji je naglo spustio glavu u položaj za pašu jer to je lukavost mladog srndaća koji će se praviti da pase i krišom ispod oka pratiće lovca i kada proceni da je pravi momenat hitro će skočiti i pobeći od lovca. Preporučljivo je da lovac bude obučen u maskirnu uniformu koja će se lako stapati sa okolinom. Ne preporučuju se nepromočive jakne jer su prilikom provlačenja kroz granje i šiblje veoma bučne što je dovoljno da lovac bude primećen.

Što se obuće tiče najbolje je da ona bude od mekane gumene potplate kako bi lovac mogao osetiti konfiguraciju terena i hodao što tiše. Odstrel odabranog srndaća se vrši sa umerene udaljenosti t.j najviše 150 m.

Lov vabljenjem

Lov srndaća ovakvim načinom se primenjuje isključivo u vreme parenja srndaća. Na našim prostorima priroda je lovcima podarila odprilike oko mesec dana ovakvog lova kada je vreme parenja srndaća. Za lov vabljenjem je veoma bitno dobro poznavanje terena što iziskuje prethodno promatranje kao i obilaženje terena uz obavezno pronalaženje pravih mesta za vabljenje srndaća. Obično se, ukoliko se zna da se na određenom području nalazi divljač koja se namerava odstreliti (srndaći su obično verni svom staništu i retko migriraju osim u zadnjoj polovini parenja u potrazi za novim ženkama ), pripremaju dva mesta za vabljenje u tom terenu. Dva mesta je veoma bitno odabrati iz razloga što kod lova vabljenjem treba dobro obratiti pažnju na smer duvanja vetra jer uvek bi trebalo pronaći zgodno mesto gde vetar duva iz pravca odakle očekujemo divljač. Stariji srndaći su veoma iskusni i oni mogu osetiti mirisom koji nanese vetar prisustvo čoveka i zato je veoma bitno da izaberemo mesto odakle vetar duva od pravca srndaća ka lovcu kako vabljenej ne bi bilo uzaludno. Najbolje vreme za vabljenje je od rane zore pa do 9 sati pre podne kao i od 18 sati do večeri . Međutim ovo preporučeno vreme se zasniva na nekim procenama iz iskustav lovaca i može u nekim slučajevima biti totalno drugačije što ovakav način lova i čini nepredvidivim i dodatno zanimljivim. Što se uslova vremena za vabljenje tiče najbolje je da to bude sunčan dan bez vetra jer vetar ili kiša mogu svojim tonovima odvući pažnju zvuka vabilice i lov neće biti uspešan. Za vabljenje srndaća koriste se razne vrste vabilica koje mogu biti od različitih materijala ali glavni zadatak vabilice je da proizvodi zvukove koji će privući srndaća. U zavisnosti od materijala i proizvođača vabilice mogu proizvoditi zvuk dozivanja srne ili laneta a često iskusni i prekaljeni lovci uz zvuk lista ili trave mogu inprovizovati ovakve zvukove . Veoma bitno je pomenuti da se vabljenje mora vežbati ali ne na trenu već kod kuće jer samo onaj lovac koji dobro poznaje svoj instrument može da se nada dobrom ulovu. Što se tiče načina vabljenja kod srndaća razlikujemo tri različita perioda i to su : početak parenja, vrhunac parenja i završni deo parenja.

U početku parenja najbolje rezultate daje imitirani zvuk mlade ili stare srne jer su srndaći tada u potrazi za svojim izabranicama. Zvuk vabljenja se sastoji od 3 do 5 tonova iste frekvencije srednje dužine sa pauzom između svakog tona 2 do 4 sekunde.

U vrhuncu parenja srndać je već uz svoju izabranicu srnu i ne odvaja se od nje tako da je vabljenjem bitno privući srnu koja će za sobom povesti i srndaća. To se najbolje postiže ako lovac imitira zvuk laneta ili zvuk laneta u opasnosti. I treba znati da je zvuk laneta dosta viši po tonu od zvuka srne.

Na kraju parenja odziv srndaća na vabilicu je nešto slabiji jer su srndaći prilično umorni od parenja i rezultat se najbolje postiže ako se imitira najpre zvuk prisustva srne a ako taj zvuk ne da rezultata onda se imitira zvuk gonjene srne od strane srndaća kako bi se teritorijalni srndać isprovocirao i kako bi se napravio ljubomornim i samim tim postao meta za lov.