Lovište je površina zemljišta, voda i šume, kao i vazduh iznad te površine, koja predstavlja prirodnu celinu i obezbeđuje ekološke i ekonomske uslove za uspešno gajenje jedne ili više vrsta divljači. Lovište je jedinstvena površina dela prirodne i antropogene celine na kojoj ekološki uslovi omogućavaju proizvodnju – razmnožavanje, gajenje, zaštitu i korišćenje jedne ili više vrsta divljači. Lovište se ustanovljava kao otvoreno ili ograđeno.

• Otvoreno lovište – ne može biti manje od 2000 hektara, osim lovišta posebne namene i lovišta na površini registrovanog ribnjaka.
• Lovište na površini registrovanog ribnjaka - ne može biti manje od 200 ha.
• Ograđeno lovište - ne može biti manje od 300 ha, osim lovišta posebne namene.

Lovište se ne može ograđivati bez saglasnosti nadležnog državnog organa i granica lovišta mora biti uočljiva i određuje se zavisno od prirodne celine, ekoloških, geografskih i drugih uslova, središnjim tokom velikih reka i autoputevima koji sprečavaju prirodnu migraciju dlakave divljači.

Prema nadmorskoj visini, lovišta mogu biti:

• Ravničarska (nizijska), sa ndm. visinom do 200 metara – ravničarsko lovište sa ravnim i blago valovitim terenima ili brežuljkasto lovište;
• Brdska, sa ndm. visinom od 200 do 600 metara;
• Planinska, sa ndm. visinom od 600 do 1200 metara;
• Visokoplaninska, sa ndm. visinom preko 1200 metara;
• Primorska, uključujući ostrva.

Prema nameni, lovišta mogu biti:

• Slobodna – neograđena;
• Ograđena ili prirodno omeđena;
• Lovište sa ograđenim delom.

Prema staništu, lovišta mogu biti:

• Šumska;
• Poljska;
• Močvarska.

Prema vrstama divljači, lovišta mogu biti:

• Lovišta sa krupnom divljači;
• Lovišta sa sitnom divljači;
• Lovišta sa pernatom divljači.

Nelovne Površine

• Naseljena mesta i parkovi u naseljima;
• Plantažni voćnjaci i vinogradi, rasadnici i druge šumske i poljoprivredne površine sa ogradom kroz koju dlakava divljač ne može da prolazi;
• Objekti za lečenje, odmor i rekreaciju;
• Aerodromi, groblja, javne saobraćajnice, aktivni površinski kopovi i druge komunalne površine;
• Površine koje se koriste za vojne namene;
• Površine koje su manje od 200 metara udaljene od naselja i stambenih i pomoćnih objekata izvan naseljenog mesta, dvorišta seoskog domaćinstva, dvorišta industrijskih i drugih objekata;
• Farme divljači i parkovi divljači;
• Ostale površine i objekti gde je u skladu sa drugim propisima zabranjen lov.

Nemački oštrodlaki ptičar (NOD) spada u VII FCI grupu kvalifikacije pasa. Matični klub u Nemačkoj i Svetski savez oštrodlakih nemačkih pasa poslednjih godina vode upornu kampanju da se ova rasa više ne naziva nemačkim oštrodlakim ptičarem već nemačkim oštrodlakim psom i to zbog svestranosti i lovne upotrebljivosti ove rase.

Suštinski ova rasa je svestrani lovački pas i to najbrojniji svestrani lovački pas u Nemačkoj a i u svetu zahvaljujući svojim radnim osobinama. Sa njim se može loviti sva pernata i dlakava divljač, od prepelice, preko patke, fazana, zeca, lisice, divlje svinje pa do jelena, a uz pravilnu obuku može se koristiti i za rad na krvnom tragu što bi u praktičnom lovu bilo od velike koristi za pronalazak ranjene divljači.

NOD je pasioniran i čvrst radni lovački pas. Ima dobar karakter i odličan nervni sistem. Veoma je prilagodljiv i uravnotežen, ali u osnovi tvrd pas sa jakom voljom, tako da je sposoban za izvršavanje i najtežih zadataka u lovu pri najtežim vremenskim uslovima i na teškim terenima a u tome mu pomaže čvrsta dlaka i snažno telo. Anatomski je veoma građen pas dok je u radu energičan i veoma izdržljiv. Slično kratkodlakom nemačkom ptičaru, efikasan je i u polju sa jakim nagonom za markiranjem a posebno je uspešan u radu na void. Rad u šumi mu je nadprosečan. Pošto je smireniji i nešto sporiji u pretrazi od kratkodlakog ptičara to onda je i skoncentrisaniji na pronalaženje divljači. Ima razvijen nagon za praćenje traga i treba da bude sledeoglasan na tragu dlakave divljači mada postoji i dosta jedinki koji su sledoglasni na pernatoj divljači. Nemci kod NOD-a traže bezuslovnu oštrinu na predatore i ranjenu divljač, a u slučaju da u lovištu naidje na divlju mačku, kunu, lisicu, tvora mora da ih zadavi i donese vodiču.

Pored obuke uspehu uzgoja ove rase u velikoj meri je doprineo sistem ispitivanja radnih osobina pasa na uzgojnim ispitima koji su uvedeni još od osnivanja rase. Sistem ocenivanja se vrednuje sa ocenama od 0 do 12, a svaka disciplina ima svoj koeficijent vrednosti u zavisnosti od težine discipline. Grupu do 6 pasa ocenjuju tri sudije a oni ne traže grešku za diskvalifikovanje psa već im daju više prilika dok ne steknu kompletnu sliku o njihovom radu.

VJP - Ovo je prolećni uzgojni ispit na kome se ispituju urodjene osobine potrebne za lov mladog psa koje je nasledio od roditelja, a to su: rad na tragu zeca, pretraživanje(volja), nos, stajanje na divljač i vodljivost. Na VJP ispit se mogu izvesti svi psi koji su oštenjeni u prethodnoj kalendarskoj godini i tri meseca stariji.

HZP – Jesenji uzgojni ispit na kome se pored nasleđenih osobina procenjuje i privikavanje psa na obuku, rad u polju i void i rad pre i posle pucnja(donošenje iz vode i sa suvog, rad vlečke). Do tog doba obuka bi trebalo da bude završena. Učešće na svim ispitima je obavezno jer se jedino tako mogu odrediti jedinke koje su pogodne za priplod a ujedno se može i popraviti neka od disciplina parenjem jedinki sa slabijim i boljim rezultatima određene discipline.

VGP - Tzv. doktorat ispita za NOD, gde se ispituju psi sa završenom obukom u radu u polju, na vodi i u šumi i gde se pored pretraživanja polja, rada u vodi i aportiranja pernate i dlakave divljači radi krvni trag i aport lisice preko prepreka. Psi koji polože VGP upisuju se u registar svestranih lovačkih pasa.

HEGEWALD – Već 80 godina klub oraganizuje glavnu godišnju smotru koja je danas postala tradicija i gde se ocenjuje rad i izgled pasa. Hegewald se održava u čast neumornor i slavnog borca za ovu rasu. Klub na Hegewaldu ocenjuje stanje rase. A želja svakog iole ozbiljnog i savesnog odgajivača je da vidi, proceni, uporedi i verifikuje šta su njegovi psi i psi ostalih odgajivača iznedrili u odgajivačnici u poslednjih godinu dana. Brojne i iskusne sudije ocenjuju dlaku, karakter i eksterijer. Svi psi da bi položili moraju pokazati volju za donošenjem sa suvog i iz vode i dokazati neumornu želju za nalaženje divljači kako u polju tako i u vodi.

U prvim godinama održavanja Hegewalda bilo je isključivo u Nemačkoj, međutim danas se održava i u drugim državama ali pod okriljem matičnog kluba (Austrija, Slovačka i Italija).

U kvalitetnoj ishrani psa, osnov treba da sačinjavaju žitarice uz dodatak 20 – 30 % proteina uz nešto povrća, vitamina i minerala. Pored kvalitetnog svežeg mesa koje je skupo, preporučuju se iznutrice koje treba davati kuvane. Štence bi trebalo od početka navikavati na sveže meso, jer ono ima više vitamina i minerala, jer ako naviknu na bareno, sveže će kasnije nerado jesti. Kosti su potrebne psu jer štite zube od kamenca mehaničkim čišćenjem i zbog sadržaja kalcijuma i fosfora. Štencima se daju u samlevenom stanju. Povrće je neophodno u ishrani psa ( šargarepa, cvekla, praziluk, repa, salata ), kao izvor vitamina C i A. Povrće treba da je skuvano, izgnječeno i u vidu kaše. Ne smeju se davati nedovoljno kuvani brašnasti proizvodi, kao sredina hleba, rezanci, testo, krompir itd.

Izbegavati šećer u ishrani jer stvara kiselinu i izaziva suženje, ali se može davati kao nagrada u lovu jer je pogodan za nošenje. Svo voće koje pas hoće da jede ne treba mu zabranjivati. Hranu koju ne bi trebalo davati je bela džigerica, previše masti, pasulj, grašak, kupus, ali ih ne treba sasvim izbaciti, već ih davati u malim količinama, jer se teško vare i nadimaju životinju.

Štence od 2 do 6 meseci treba hraniti tri puta dnevno, s tim što će se količina hrane povećavati po meri njihovog uzrasta. Štencima je potrebno što ranije dodavati u hranu kalcijum, vitamine, fosfate, koštano brašno i dr.

Dosta ljudi koriste granule koje su dobre, ali samo kao dodatak ishrani. Ne bi trebalo da se koriste kao osnovna hrana. Odrastao pas zadovoljava se jednim obrokom dnevno, kada ne radi, tj. kada se ne izvodi na teren, obučava i kada se ne izvodi u lov.

Da bi pas svario hranu potrebno mu je 10 časova. Hranu treba davati mlaku, a ledena hrana i voda su pravi otrov za psa. U letnjim mesecima, psu koji je probirljiv ili sklon gojenju, treba preskočiti jedan obrok nedeljno. Svežu vodu bi trebalo davati psu svaki dan. Ako su srce, jetra ili bubrezi obloženi salom, napor je 10 puta veći od normalnog jer dolazi do slabijeg dotoka kiseonika.

Nedostatak vitamina, količine hrane skotnim kujama, dovodi do steriliteta ili uginuća legla ubrzo posle koćenja. Možemo reći da visina dnevnih potreba u ishrani psa zavisi od težine psa, starosti, sklonosti laktacije, priplodnosti i od težine rada i uslova sredine u kojoj živi.

Ishrana starijih pasa 

Kod pasa starijih od osam godina pokazuju se znaci hroničnog nefritisa koji je neizlečiv. Bubrezi i jetra ne funkcionišu kao ranije. Treba ubacivati dosta povrća kuvanog u vodi, što olakšsava defekaciju i uriniranje, a masnoću smanjiti ali je sasvim ne ukinuti. Potrebno je ukunuti svu skrobnu hranu, uključujući i pirinač. Davati belančevine od mesa sa povrćem uz dosta vode, da bi bubrezi lakše izlučivali štetne materije.