Podsećamo da je 5. Marta tekuće godine stupio na snagu (bez)zakon o oružju i municiji koji je po velikoj većini osoba koji poseduju oružje ogroman promašaj.

Jasno nam je da ‘’vrh’’ kopira veliki broj zakon iz EU jer je to jedan od uslova ulaska Srbije u taj savez, (ako se to ikada dogodi). To je slika i prilika ovog zakona koji na svaki mogući način diskriminiše vlasnike legalno prijavljenih parčadi oružja, bilo da se radi o kratkim ili dugim cevima. Svako od nas, neka se malo zapita da li je ovo neka vrsta legalnog razoružavanja na Srba koji posedujemo neku vrsto oružja. Čisto da podsetimo da su procene da u Srbiji postoji  negde oko 1 350 000 cevi.

U ovom zakonskom aktu propisano je to, da svaki od nas lovaca da bi podneo zahtev za nabavku oružja treba da pribavi: potvrdu izabranog lekara sa podacima zdravstvenpog stanja iz kartona i bolesti u prethodnom period, lekarsko uverenje koje se po podacima od pre neki dan moglo uraditi samo na jednom mestu u Beogradu a to je Zavod za zdravstvrnu zaštitu radnika MUP – a sa smboličnom cenom od 3 000 koje bi moralo da se dostavlja na svake 3 godina najmanje 6 meseci pre istekla prethodnog lekarskog, potvrdu da nismo osudjivani koja se vadi u opštinskom sudu i košta 160 dinara, potvrdu da smo uplatili lovnu sezonu (kako lovci ne bi plaćali porez na svoje legalno oružje) i naravno potvrdu koja dokazuje da smo prošli obuku za rukovanje vatrenim oružjem koja košta negde oko 12 000 za glatke cevi i negde oko 18 000 za olučeno (karabiner).

Taksa na podnošenje zahteva za nabavku oružja je oko 3 000 dinara, tako stigavši na nekih 20 000 dinara tek možemo predati zahtev za nabavku. Kada se oružje nabavi registracija je takođe oko 3 000 dinara s tim što svako oružje za koje već posedujemo oružane listove moramo preregistrovati na novi biometrijski oružani list. Što znaci još po 3000 dinara(u zavisnosti od količine posedovanog oružja), dok je ta cifra za karabine nešto veća. Za vlasnike kratkih cevi, porez je podignut na cifru od 3 900 dinara.

Podsećamo da je lovnu kartu potrebno dostavljati svake godine u SUP kako lovci ne bi morali da plaćaju porez i tako povećaju i onako visoke troškove lovstva.

Da li su se tvorci zakona zapitali šta ako lovac neće da uplati sezonu pre 20. Oktobra jer neće ići na vepra i srndaća? Mozda ljudi love samo štetočine i sitnu divljač, hoće li im tada pristići plave koverte sa već popunjenim uplatnicama?
Pričaju o nekim ciframa koje govore o broju ubistava oružjem, a da li je su radili statstiku procenata tog krvičnog dela učinjenih nelegalnim oružjem?

Ttreba li da naglašavamo da i za najsitniji prekršaj (vršenje male nužde na javnom mestu, saobraćajni prekršaj,…) policija može doći i zapleniti oružje lovca?
To je realan pokazatelj da legalno za nečiji interes pokušaju da razoružaju lovce i druga lica koja poseduju oružje koja žive na teritoriji R. Srbije.
Ne treba zaboravljati da smo mi Srbi, dovitljiv, pametan i po malo lukav narod koji će u inat zakonu nabaviti za svaku oduzetu bar po dve nelegalne cevi do kojih je sve lakše doći?
Samim tim niko od nas neće plaćate ni lov ni bilo šta drugo. A u isti će ići samo ne na mestima dostupnim za terensko vozilo lovočuvara.

Lovci su toliko nezaštićena populacija ljudi da je to nečuveno, primer: komšiji se ne sviđa strana  u koji zabacujete kosu i njemu padne na pamet da Vas prijavi (zvuči čudno zar ne) i to za naprimer pretnju, iako mu ni reč nismo rekli  niti imali bilo kakav kontakt sa košijom vezano za pretnju, policija ce doći i po službenoj dužnosti zapleniti Vaše oružje. A državni organ će odbiti bilo kakvu žalbu jer nemamo validan dokaz da oborimo komšijinu tvrdnju koja je neosnovana i bez dokaza usvojena to je dovoljan dokaz nemoći vlasnika legalnog oružja.

Kap belog u ovom crnilu …

Ne bismo više o tom očajnom potezu ‘’vrha’’, jer ima i nekih dobrih stvari, jes da ih ima toliko da ne može popuniti brojčano ni prste jedne ruke.

Jedna od prednosti zakona je ta da se vazdušna puška može kupiti na ličnu kartu bez prijave nadležnoj MUP jedinici ako puška nije jača od 200m/s sa dijabolom prečnika 4,5mm, dok sve preko 200m/s i 4,5mm mora biti prijavljeno najkasnije u roku od 8 dana od dana kupovine.

Druga pozitivna strana veoma mračnog zakona je ta što se municija za olučene cevi od 5. Marta prodaje na oružani list i ličnu kartu lovca, a broj municije koju možemo uzeti u toku jedne godine je neogranicen.

Zaključak

Red je da se svi ujedinimo kao sto su nekad Srbi umeli da učine kada ih pritiska breme tuđe samovolje. Nije ovo poziv ni na kakvu revoluciju niti bilo šta slučno, niti treba da se shvati kao takvo, al ko god voli oružje i uživa u njemu koristeći ga u lovne ili sportske svrhe  treba da daju svoj doprinos da ova samovolja nekolicine prestane. Zar nije ‘’ljudskije’’ da od tih novaca za preregistraciju i kojekakva uverenja deci kupimo bicikl ili knjige, da dodamo novce u ionako praznu slamaricu? Naravno da jeste, ali pojedinac to ne može dokazati.

Nadamo se da smo vam dali neke korisne informacije i da ste se pronašli koliko-toliko u ovom tekstu. Ne mora da znači da je onaj ko poseduje oružje loš čovek već da ima drugačija interesovanja i sklonosti… Neko voli skupa kola koja takodje mogu da ubiji ako su u rukama neukog vozača, a neko oružje koje u sustini komad oblikovanog gvoždja u rukama vlasnika.

Prepraviti kazne za zlodela sa oružjem, a ne oduzimati ih (ne)legalno od samih vlasnika.

Uobičajeni lovački trofeji su:

• Rogovlje svih vrsta jelena i srndaća,
• rogovi muflona,
• divojarca i divokoze
• Zubi – kljove divljeg vepra
• Lobanja i krzno medveda, vuka, risa, divlje mačke i šakala, lobanja lisice, jazavca i rakunolikog psa
• Preparirana divljač i njeni preparirani delovi

Parametri kvaliteta trofeja zavise od vrste:

• Veličina (dužina ili prečnik)
• Težina

Lovački cilj: trofeji zrelih, velikih, starijih životinja koje više nisu reproduktivne (etički lov).

Pravo svojine nad ulovljenom divljači – korisniku lovišta pripada ulovljena ili uginula divljač i njeni delovi (trofeji i dr). Korisnik lovišta dužan je da svojim aktom odredi cene odstrela divljači, usluga u lovu i žive divljači.

Promet ulovljene divljači i njenih delova – korisnik lovišta dužan je da obeleži svaku ulovljenu divljač i svaki trofej divljači na način propisan ovim zakonom i to pre pomeranja ulovljene divljači sa mesta odstrela.

Ulovljena divljač i trofeji divljači mogu se staviti u promet ako je za njih izdata propratnica, odnosno trofejni list i odgovarajuća dokumentacija, u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo. Korisnik lovišta dužan je da izda propratnicu za ulovljenu divljač i trofejni list na propisanom obrascu. Korisnik lovišta dužan je da vodi evidenciju o odstreljenoj divljači, trofejima odstreljene divljači i o izdatim trofejnim listovima.

Iznošenje trofeja divljači iz zemlje

Zabranjeno je iznošenje iz zemlje trofeja divljači, preparirane divljači i njenih prepariranih delova kao trofeja, čija je vrednost izražena u CIC poenima veća od trofejnih vrednosti nacionalnih prvaka. Republika Srbija otkupljuje trofeje divljači čija je vrednost izražena u CIC poenima veća od trofejne vrednosti nacionalnog prvaka i koji su ocenjeni od strane nacionalne komisije.

Korisnik lovišta dužan je da lovcu koji je odstrelio divljač, čija je vrednost trofeja veća od trofejne vrednosti nacionalnog prvaka, uz trofejni list i odgovarajuću dokumentaciju, izda i odlivak trofeja divljači koji je veran originalu. Odlivak trofeja divljači izlaže se na međunarodnim sajmovima lovačkih trofeja na ime lovca koji je tu divljač i odstrelio.

CIC trofeji

Trofeji se ocenjuju prema formuli Međunarodnog lovnog saveta za očuvanje divljači (CIC). Originalni naziv te međunarodne nevladine organizacije osnovane 1930.godine je, Conseil International de la Chasse et de la Conservation de Gibier. Njena glavna funkcija je da služi kao nadnacionalno savetodavno telo u svim pitanjima vezanim za donošenje zakona iz problematike staništa divljači ili lovstva.

Kažu da sve što je lepo kratko traje, ta uzrečica bi mogla da važi i za 38. sajam nautike, lova i ribolova. Po našim saznanjima, prodavci su zadvoljni prodajom, koja je, kazu, bila i iznad očekivane. Svaki lovac ili ribolovac, već prvog dana sajma je mogao naći šve sto mu je od pribora potrebno za savremen i uspešan lov i ribolov. Cene su bile pristupačne i za plići i za dublji džep, tako da je svako od posetilaca imao priliku da za sebe pribavi nešto od prateće opreme.

Ribolovci su mogli pronaći štapove od 3000 do 30000 dinara, dok su se mašinice kretale od 3000 pa do 10000-ak hiljada. Varalice, kojih je na štandovima bilo ponajviše kretale su se od 250 dinara koliko je koštala najjeftinija pa sve do nekoliko hiljada .

Napomenućemo ponovo da je požeški ‘’Lav MD’’ gospodario najvećom ponudom varalica za bilo koju vrstu pecanja, čije cene su bile pristupačne u svakom pogledu, te se može reći da je i prodaja išla dobro. Kada su u pitanju inovacije kod proizvodnje varalica, treba pomenuti Novosadskog proizvođača “MM Lures’’ koji je svojim dizajnom četvorodelne ribe pobudio interesovanja mnogih kupaca u oblasti ribolova.

Lov ...

Na ovogodišnjem sajmu smo pronašli i predstavnika firme Swarovski, čiji proizvodi nisu bili na prodaju, već su bili samo reklamnog kraraktera. Podsećamo da firma Swarovski pored svog asortimana optičkih nišana u svojoj paleti proizvoda ima dvoglede, durbine, kao i daljinomere koji mogu biti u sklopu dvogleda.

Cene dvogleda su od nekoliko stotina do nekoliko hiljada eura. Napravljeni su od veoma kvalitetnog materijala, otporni na vlagu, kišu, udarce i ogrebotine. Daju veoma jasnu sliku čak i u slovima lošeg osvetljenja i vidljivosti.

Kada govorimo o optičkim nišanima, trn u oku svakog lovca je optika za brzo nišanjenje Svarowski Z6i 1 – 6 x 24, koja ima svetleće končanice, veoma jasnu sliku i odličnu vidljivost. Cena ove optike je negde oko 2000 eura. Na prvi pogled to je previse novca za optički spravu, ali verujte da je zaista optika koju bi trebao da poseduje svaki lovac.

Bilo je još nekoliko modela ovog proizvođača, najjeftinija optika je bila 1300 eura dok je najskuplja bila oko 3000 eura.

Svaki od izloženih modela je mogao da se isproba u hali jer su bili nakaceni na imitacije karabina, samo nišanjanje daje realan utisak nišanjenja, jer je slika kristalno jasna kako na najmanjem tako i najvećem zumu optike.

Najveći prodajni prostor imao je beogradski ‘’Capriolo’’. U svom izložbenom delu Capriolo je imao odela za lov i ribolov, odličan asortiman lovačkog oružja, počevši od kalibra 12 pa sve do kalibra 410., veliki izbor štapova za pecanje i prateće opreme.

Svaki kupac koji je poželeo da pazari bilo koji proizvod, mogao je na licu mesta sa vlasnikom radnje da se dogovoro o popustu i načinu plaćanja. Treba napomenuti da su popusti bili na zavinom nivou .

Na štandu firme Caprilolo, lovačka puške je mogla da se kupi za cenu od oko 50000 dinara dok je najskuplja ‘’glatka’’ cev kostala oko 200000 dinara. Najnoviji Blaser - ov karabin koji nosi oznaku ‘’R8’’, sa nekoliko varijanti kundaka mogao se naći samo na njihovom štandu, a cena mu je bila od 400000 do 500000 dinara.

Pored velikog izbora elitnih pušaka odličnog kvaliteta, Capriolo je na sajmu ponudio veliki izbor municjie stranih proizvođača, naravno među njima tu je bio i domaći proizvođač Prvi Partizan iz Užica.

Podsećamo, firma Capriolo se bavi proizvodnjim bicikala i opreme za istu, pa se samim tim na štandu mogao naći i jedan brdski( mountain) bicikl, koji je bio samo izložbeni eksponat i nije bio na prodaju.

Evo jedne fotografije jedog od gostoprimljivih radnika Capriola:

Na svakom štandu gde se mogla pronaći lovačka oprema, vlasnici su uglavnom bili zadovoljno prodajom oružja i municije. Neočekivana stvar je da se ovogoišnji sajam izdvaja po broju prodatih pištilja čije cifre se mere u stotinama prodatih primeraka. Njihova cena se kretala od 50000 hiljada pa se do 170000 hiljada koliko je koštala Beretta na štandu beogradskog ‘’Snajpera’’.

Napominjemo da je beogradski ‘’Snajper’’ pobedniku na SimWay Hunt – u poklonio lovaču pušku, polu-automat turskog proizvođača ‘’Uzkon’’ model ZK11.

Za prvo mesto su se takmičili:

1. Miodrag Pančić
2. Bojan Ilić
3. Azur Hadžić
4. Miloš Drobnjak

Pušku je osvojio clan našeg uredništva, Miloš Drobnjak.

Plovila…

Kada govorimo o plovilima i opremi, kažu da je bilo puno zainteresovanih ljudi i da je prodaja bila na nivou očekivane. Podsecamo da su se plovila kretala od 1500 eura kolko je kostao najjeftini camac pa sve do 300000 eura koliko je koštala najskuplja jahta, prodata pre pocetka samog sajma.

Pored plovila, bilo je izlozeno veoma puno motora za pokretanje plovila, čija snaga se kretala od 7 pa sve do nekoliko stotina konjskih snaga. Cena se kretala od 500 do nekoliko hiljada eura.

Na samom kraju treba napomenuti da se na sajmu moglo pronaći i po neko terensko vozilo čija cena se kretala oko 10000 eura:

Nadamo se da smo uspeli koliko toliko da Vam prenesemo utiske i samu atmosferu sa sajma.