Ликовна колонија у организацији Ловачког друштва Голуб из Великог Поточеца одржана је у недељу на простору Ловачког дома ЛД Голуб из Великог Поточеца код Крижеваца. – У прелепој природи и по лепом времену настале су прелепе слике са мотивима лова, које ће додатно обогатити простор овог ловачког дома. 

Својим радовима допринос овој колонији дали су и чланови ликовне секције КУД-а Делови – казали су сликари ликовне секције Дела.

 

Текст и фотографија преузети:http://www.podravski.hr/

Radovi na lovačkoj kući

OPOVO, 18. jun 2022 – U okviru opštinskog konkursa za sufinansiranje udruženja na teritoriji Opštine Opovo, Opštinsko lovačko udruženje je dobilo 420.000 dinara, koji su ravnomerno podeljeni za projekte sva četiri lovačka društva.

 

Lovačko društvo „Fazan“ Opovo sprovodi projekat izgradnje lovačke kuće na lokalitetu Rakitaš. Sredstva koja su dobili na konkursu od lokalne samouprave iskoristili su za podne radove u objektu.

 

Lovačku kuću na Rakitašu obišli su predsednik opštine Miloš Markov i njegov pomoćnik Nebojša Kovačević, gde ih je predsednik Lovačkog društva „Šnjep“ Željko Mosić upoznao sa aktivnostima i radovima koji se trenutno izvode kao i planovima da se pomoću solarnih panela u objekat uvede i struja.

 

Tekst i fotografija preuzeti:Glas Opova

Stočar Darko Krgović, koji je izdigao stoku na katun Crvene lokve, u blizini sela Barice, na tromeđi bjelopoljske, pljevaljske i mojkovačke opštine, ostao je bez 40 ovaca i jagnjadi.

 

Kako kaže, tokom prekjučerašnjeg dana vladalo je veliko nevrijeme, praćeno jakom kišom i grmljavinom. Bilo je i udara groma, tako da stoku sa ispaše, sa čobanom koji mu pomaže, nije bio u mogućnosti da dovede do tora na katun.

 

"Ostavili smo ih u jednoj četinarskoj šumi, kako bismo sačekali da nevrijeme prođe i stoku na bezbjedan način dovedemo do katuna, koji je udaljenoko pola kilometra. Znam da ovdje ima vukova, koji dolaze u potrazi za hranom, ali drugog izbora nijesam imao. Kasnije, kad se vrijeme primirilo imao sam šta da vidim. Pravi vučji pir. Ukupno bez 40 grla sam ostao, od čega šest ovaca, a ostalo sve jagnjad", kazao je Krgović.

 

Dodaje da stoku ljeti izdiže sa porodicom na katun blizu Barica a ostalih mjeseci ih drži u Martinićima, kod Danilovgrada. Da ima stado od 250 ovaca i jagnjadi i da mu je bavljenje stočarstvom jedini izvor prihoda.

 

"Šteta je ogromna. Bilo je strašno skupljati okolo lešine, koje je zaklao čopor od pet –šest vukova, kako se može zaključiti po tragovima. Ovo je najveći pomor stoke na ovom području, iako ga je bilo i ranije. Meni je prošle godine stradalo desetoro jagnjadi", kazao je Krgović, dodajući da je o svemu obavijestio nadležne ustanove.

 

Tekst preuzet:Antena M ;foto:LOVACKE PRICE

 Не, нисам сецирао први хитац на Корнату као што сам рекао. Није била озбиљна изјава, а у међувремену их је 15 уклоњено и можемо да будемо задовољни! - насмејао се Шиме Јежина, директор НП Корнати када смо га подсетили шта је рекао за текст у Шибенском листу објављен средином фебруара.

 

 Тада је уочи похода прве организоване експедиције групе тишњанских ловаца ЛУ „Камењарка“ скоро две године након прве дојаве са терена „да нешто коље овце“ писало о изгледу ових грабљивица налик крсту. лисице и вука где их никада није било. Још пре три месеца шакали су могли несметано да носе јагњад корнатских овчара, пошто су национални паркови искључени из ловишта, а за санитарно снимање управа парка је морала да прибави посебне дозволе и документа.

 

 До Корната су допливали шакали са Дугог отока и пустошили јагњад у стадима на слободној испаши преосталих пастира на Корнатима, Лавси и Пишкери. Овчар Јаков Шикић са Корната, који је у сарадњи са националним парком поставио мртвачницу опремљену камерама за боље откривање детлића, каже да је за две године изгубио чак 70 јагњади и да ће требати неколико година да стада ојачају. курнатарски свет је почео са појавом шакала и да ће људи морати да се прилагоде овој природној сили. 

 

Продор предатора представља опасност за саму суштину и разлог постојања националног парка, чији је културни пејзаж огољен и са врло мало дрвећа, а камоли шума, осим маслиника и смокава, вековима обликовали управо овце на слободној испаши у улози природних „косача”. За пуњеног дјетлића на улазу у Управу Националног парка Корнати ово сам рекао само успркос свима који су одмахнули руком да ћемо успјети с ловцима. 

Међутим, погрешили су.

 

Веома добро смо пратили шакале и њихова популација више није мирна. 

 

Санитарно гађање се показало као успешан начин контроле уљеза, а научним методама пратимо и детлиће, каже Јежина. 

 

У ту сврху у ваздух подижу и дронове опремљене термалним камерама. - Вјерујем да ћемо овим темпом до краја године потпуно сузбити дјетлића на Корнатима, каже Јежина. 

 

Додуше, стално треба пазити на Корнате сусједни Дуги оток, коридор преко Провере одакле су шакали допливали до архипелага, о чему постоји снимак. Занимљиво је да у локалном Парку природе Телашчица нема проблема са предаторима.

 

 Блиско сарађујемо са колегама, каже Јежина и подсећа да су национални паркови међу подручјима где је забрањено оснивање ловишта, а шакал је заштићена дивљач у Хрватској.

 

 Препрека бржем раду јавне установе била је законска обавеза израде програма заштите дивљачи за Национални парк Корнати, а на јесен ћемо дефинисати цјеновнике за уход, каже први човјек Националног парка Корнати.

 

Наравно, људи имају право на накнаду, а сада на неколико Корната нема више од десет породица са укупно 1.200 оваца које добијају подстицаје за традиционалну испашу. Породица Чагље је ударац, али и нова прилика за реорганизацију живота у националном парку, напомиње Шиме Јежина. 

 

Невен Крнић, председник ЛУ „Камењарка“ из Тисног, г. предсједник ловачког друштва са којим је НП Корнати потписао уговор о санитарном риболову, заједно са групом других ловаца и истарским гоничем вођеним искључиво на повоцу, викендом већ скоро три мјесеца одрађује херојски посао викендом. Прву грабљивицу Крнић је одстријелио на Корнатима, у Тарцу. Тишњани нису само искусни познаваоци острва, већ су и вешти у лову на шакали у свом копненом ловишту, иако овде важе друга правила, а дивљач се понаша другачије. Али за Тишњане више нема непознаница. - Шакал се стисне, легне у густо и случајно прође поред њега, а да га не примети. То је веома опрезна животиња, а пас нам бар сигнализира да је шакал у близини, описује Невен Крнић.

 

 Не смеју пустити пса да јури шакала, нити га лови јурењем, већ само претрагом терена, пошто је и даље подручје националног парка где важе посебна правила. Користе и посебне мамце, а у лову ломим шетаче дуже од 10 километара. Ловци на Корнате долазе поподне, обично лове до мрака, преко ноћи, а онда се у раним јутарњим сатима развију у стријелце и претражују тежак терен.

 

 - Биће нас највише десеторо, иако број људи није ограничен. Изгледа да смо их све стрељали на Лавси и Пишкеру, тамо их је било 4-5 и сад смо углавном на Корнатима. Дајемо све од себе, када смо се већ прихватили захтевног задатка који није за старије, а поздрављамо све млађе, квалификоване ловце добре воље, каже Невен Крнић. Уверили су се колика је штета коју је нанела куга, која је прво запливала са копна, затим преко Дугог отока и до Корната. Зато им је драго што помажу пастирима.

 - Пролазимо поред стада од 40-50 оваца са свега неколико јагњади, све остало су однели шакали. У лову налазимо и доста лешева... 

 

Текст преузети:Шибенски лист http://sibenski.slobodnadalmacija.hr/

фото: ЛОВАЧКЕ ПРИЧЕ илустрација

Lovačko udruženje Zrenjanin dobilo je 650.000 dinara iz gradskog budžeta za sprovođenje akcije suzbijanja šakala na zrenjaninskoj teritoriji. Lovačkom udruženju „Jedinstvo“ iz Elemira za ove namene pripalo je 50.000 dinara.

 

Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura je krajem aprila raspisao konkurs za sufinansiranje programa lovačkih udruženja u cilju suzbijanja šakala.

 

Broj šakala na teritoriji grada se povećava iz godine u godinu. Na njihovom udaru se nalazi plemenita divljač poput srna, zečeva i fazana. U pitanju je predator koji nema neprijatelja osim čoveka, kažu u Lovačkom udruženju Zrenjanin. Problem je što lovci retko idu na šakala.

 

Svojevremeno je Lovačko udruženje pokušalo da reši problem tako što je svakom lovcu, koji odstreli šakala, davalo dve kutije municije.

 

Međutim, ova životinjska vrsta se teško lovi, potrebno je više vremena da bi se odstrelila, a sve to iziskuje velike troškove, koje ni u kom slučaju ne pokrivaju dve kutije municije.

 

 Tekst preuzet:Portal Zrenjaninski https://www.zrenjaninski.com/

 Foto:LOVACKE PRICE

Meštani prizrenskog sela Lokvica uplašeni su zbog medveda koji svake noći dolaze u njihova dvorišta i pravi štetu, prenosi Kljan Kosova.

 

Proteklih dana medved je napravio veliku štetu pčelaru tako što je srušio 18 košnica i pojeo nekoliko kilograma meda.

 

Stanovnici ovog sela poručili su da institucije treba da se pozabave ovim slučajevima i da im omoguće miran život.

 

Tekst preuzet:kosovo-online.com ;Foto:LOVACKE PRICE

Узводно од Апатина, на пешчаном спруду насупрот залива, јуче је пронађен угинули јелен.

 

Леш јелена, тешког око 200 килограма пронашли су купачи, а због немогућности идентификације тешко је утврдити да ли је животиња стигла из Хрватске или је грло из ловишта са територије Републике Србије.

 

Није познато када је животиња угинула, да ли је настрадала у криволову, борби са другом јединком или је реч о несрећном случају, болести. Јелени су познати као добри пливачи тако да им водене површине попут Дунава не представљају препреку.

 

Леш је у фази распада па се до његовог уклањања низводно не препоручује купање.

 

О проналаску су обавештени апатинска полиција, ловачка удружења и ЈП „Војводинашуме“.

 

Текст и фотографија преузети:https://www.radiodunav.com/

 

 Полицијски службеници и даље прикупљају обавештења и о околностима ће обавестити надлежно државно тужилаштво. 

Lovište Nadel na gazdovanje pokrajinske vlasti dale su Lovačkom udruženju Pančevo.

 

Lovište Tamiš dobilo je na gazdovanje Lovačko udruženje Pančevo.

 

Lovište Južni Banat-Istok na gazdovanje dobilo je Lovačko udruženje Kovin. Isto udruženje gazdovaće i Lovištem Južni Banata - Zapad.

 

Lovištem Tamiš-Baranda upravljaće Lovačko udruženje Opovo. 

 

Gazdovanja su na 10 godina. Dodeljena su posle javnog konkurs, a uslovi će biti bliže zabeleženi ugovorima. 

 

Tekst preuzet:013info;foto:LOVACKE PRICE

Niška policija podneće krivičnu prijavu protiv 71-godišnjeg muškarca koji se sumnjiči da je početkom juna lovio na mestu gde je zabranjeno i to puškom za koju nije imao dozvolu. Zbog toga iz Lovačkog saveza Srbije ističu da je krivolov štetan i nebezbedan po ljude i divljač, kao i da je neophodno sankcionisanje takvih osoba, kako bi suzbili nezakonit lov.

 

Predsednik Lovačkog saveza Srbije Bratislav Ćirković, rekao je da se slučaj dogodio 11. juna u ataru sela Donje Vlase oko 19 sati kada je lovočuvar tokom kontrole tog mesta čuo pucnje, nakon čega je pronašao nepoznatog čoveka koji nije član lovačkog udruženja i koji je bio naoružan lovačkom puškom.

 

Kada ga je lovočuvar Nenad Rajković pronašao, čovek je bacio pušku i pobegao. Policija je došla po pozivu i odnela oružje čiji pravi vlasnik je, kako se kasnije utvrdilo, preminuo i za to oružje je prijavljena krađa još pre nekoliko godina. Nakon dostavljanja fotografija koje je lovočuvar napravio, saznalo se da se radi o C. T. iz Niša - kaže Ćirković.

 

Ćirković ističe da je jako važno da skrenu pažnju javnosti na rešene slučajeve krivolova, kako bi se takva nezakonita praksa, ali i sam pritisak na lovišta smanjio.

 

Lovstvo je održiv sistem samo ukoliko se poštuju pravila i godišnji planovi. Mi smo ovde imali lice koje inače nije lovac i nema dozvolu, a sa druge strane je jako nebezbedno po građane i šalje jako lošu poruku da se vrši krivolov i da se skrnavi populacija divljači - zaključuje predsednik Lovačkog saveza Srbije.

 

Iz policije su saopštili će podneti krivičnu prijavu protiv 71-godišnjeg muškarca zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela nezakonit lov i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

 

Tekst preuzet:Juzne vesti;Foto:LOVACKE PRICE