Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković potpisao je danas ugovore o dodeli sredstava po Javnom pozivu za finansiranje programa i projekata koji podstiču rad lovačkih društavai i udruženja na teritoriji Grada Sombora. Ugovori su potpisani sa predstavnicima Lovačkog udruženja "Sombor" i Lovačkog udruženja "Zapadna Bačka", koji su ispunili sve uslove Javnog poziva.

 

Na ovaj način Grad će podržati programe i projekte udruženja koji su usmereni na staranje o lovištu, troškove čuvanja i održavanja lovišta; ulaganje u razvoj lovišta; uzgoj i zaštitu divlјači; kupovinu i unos divlјači u lovišta; zakup lovišta; tekuće troškove udruženja i unapređenje rada udruženja u oblasti lovnog turizma.

 

Za podršku programa i projekata udruženja lovaca u gradskom budžetu je obezbeđeno 2.000.000 dinara.

 

Tekst i foto preuzeti:sombor.info

Sigurosna kamera na pčelinjaku u selu Raljin, na samo 14 km od Babušnice, snimila je mrkog medveda, a pretpostavka lovočuvarske službe je da se radi o mlađem medvedu, čiji tragovi su uočeni i prošle godine, ali tada nije bio snimljen.

 

Mrki medved je strogo zaštićena vrsta u Srbiji i u Evropi, u našoj zemlji ih ima malo, a najveća populacija je na planini Tari. 2015. godine i 2019. godine kamere Pretpostavka je da je došao iz crnotravskog kraja, trag vodi sa planine Talambas, a iz razgovora sa kolegama iz Vlasotinca imamo saznanja da su i oni viđali tragove - kaže Mitić.

 

Inače, mrki medved je najkrupniji predator Evrope, a iako su na vrhu lanca ishrane, oni su svaštojedi - uglavnom jedu biljnu hranu, ali i sitnije životinje, pa su i biljojedi i mesožderi.

 

Lov na medvede je strogo zabranjen u Srbiji, a država svaku štetu koju nanosi na poljoprivrednim kulturama i pčelinjacima nadoknađuje.su medveda zabeležile i na Staroj planini, odakle je, pretpostavka je stručnjaka, došao iz susedne Bugarske.

 

Sada je zabeležen i snimljen u babušničkom kraju, mada su tragovi uočeni i 2022. godine, kaže Dragomir Mitić, predsednik Lovačkog udruženja Lužnica iz Babušnice.

 

Jeste, uočen je. Boravi na tom prostoru već neko vreme. Prošle godine nismo mogli da ga snimimo, a pretpostavka je da se radi o istoj jedinki. Lično ih niko nije video do sada, mada je ranije bilo tragova za koje smo sumnjali da su medveđi. Prve tragove smo videli u snegu - kaže Mitić.

 

 

 

Do sada nije bilo susreta sa čovekom, dnevi susreti sa medvedima su izuzetno retki jer noću pretežno ide u potragu sa hranom. Za sada je uočen u pčelinjacima, gde je i snimljen.

 

Nisu toliko velike štete, mada pravi štetu u pčelinjacima. Ono što smo videli na snimcima pokazuje da je izuzetno pametan - dolazi u košnicu, otvori i izvuče samo 2-3 rama. Prošle godine je bilo razbacivanja i uništavanja košnica, ali sada ne - kaže Mitić za Južne vesti.

 

Još jedna pretpostavka kod ove jedinke je da se radi o mužjaku, a u konsultaciji sa profesorima sa Šumarskog i Biološkog fakulteta, zaključak je da je star oko 3 godine.

 

Naš utisak je da je stariji, ali to su rekli stručni profesori. Trag nije mali. Utisak je takođe da je mužjak, nisu viđani tragovi manjih medveda, mada, ako je toliko mlad, ženka i dalje nije plodna - kaže za Južne vesti predsednik Lovačkog udruženja.

 

Medved ili medvedica još boravi na tom prostoru, a kako kaže Mitić, najverovatnije je došao iz pravca Vlasotinca i Crne Trave. Lovočuvari svakodnevno prate njegovo kretanje i otprilike je locirano i gde danju boravi.

 

Izvor:Južne vesti

foto: čitalac/JV

На француском острву Корзика идентификована је нова врста сисара, мачка-лисица, која има особине обе животиње. Годинама је била део легенде међу локалним становништвом, а проблем са њом имали су и пастири. Новом анализом гена откривен је јединствен генски сој дивљих мачака у удаљеним шумским шикарама северног дела Корзике.

Велика мачка је годинама била легенда на Корзици, пре него што је једна случајно ухваћена у кокошињцу 2008. године на северу тог француског острва.

 

„Верујемо да је то дивља  врста која је била позната, али није научно идентификована јер је изузетно неупадљива животиња са ноћним навикама. Мачка-лисица је део наше пастирске митологије. Из генерације у генерацију причали су приче о томе како ће шумске мачке напасти  овце и козе. Мачка се разликује од нормалне припитомљене мачке јер је дужа од просечне мачке, може да порасте до једног метра. Има веће уши, дуге очњаке и црни чуперак на крају репа“, истакао је Пјер Бендети, главни техничар за животну средину француске канцеларије за шуме и лов.

 

Остале препознатљиве карактеристике мачке-лисице су линије на предњим ногама, тамна боја задњих ногу и смеђе длаке на стомаку. Длака јој је густа и свиленкаста, и штити ову мачку од бува, крпеља и других штеточина.

 

Текст преузет и Фото :РТС

СРЕМСКА МИТРОВИЦА - У Срему је потврђен нови случај мултилокуларног ехинококуса, болести коју преносе лисице, а која код човека расте као тумор и може да буде фатална, ако се не открије на време, а како наводе стручњаци прети и беснило које је све ближе границама Србије, пишу Новости.

Како наводе, као и први откривени случај и овај други је пронађен код жене у Срему. То, како пишу, није једина опасност која прети од намножених лисица, јер прети и беснило које је све ближе границама наше земље.

 

Да је регистрован нови случај мултилокуларног ехинококуса, који се преноси преко земљишта контаминираног лисичијим паразитом, као и да постоји реална опасност од беснила потврдио је и професор Медицинског факултета у Новом Саду др Душан Лалошевић.

 

Др Лалошевић је радио патолошку анализу заражене јетре шесдесетседмогодишње пацијенткиње из Сремске Митровице, код које је први пут у нашој земљи, почетком ове године, откривена ова болест.

 

У међувремену је испитиван и други случај сумње на исту болест за који је стигла потврда. Карактеристично је да се лисичија пантљичара шири као канцер, метастазира и човек може да је пренесе на кућне љубимце. Осим лисице, овај паразит преносе и шакали.

 

Професор Лалошевић каже да после ове два потврђена случаја није било нових случајева сумње на заразу, али да сада прети нова - беснило.

 

Једна од последица ратних дејстава у Украјини јесте и ширење одређених болести због непостојања ветеринарске контроле, а међу њима је и беснило. Овај смртоносни вирус већ је регистрован у Мађарској и Румунији и то не само код дивљих, већ и код домаћих животиња, а врло брзо би могао да стигне од североисточних суседа и на границе са нашом земљом, пишу Новости.

 

Како се види на мапи са локацијама бесних животиња, које свакодневно ажурира "Пастеров завод" у Новом Саду, у Мађарској је регистрована једна бесна лисица, док је у Румунији на три локације заражено седам лисица, 13 крава и два пса.

 

Према речима др Лалошевића бесне животиње се брзо крећу, уједајући све пред собом, за час могу да пређу 100 километара и уколико би беснило ушло у Србију посебна опсност прети заражавању домаћих животиња. Код нас је нарочито ризичан број намножених лисица, а у последње две године оне нису вакцинисане.

 

"Целу деценију је Управа за ветерину успешно спроводила вакцинацију лисица, па је беснило готово искорењено ", наводи Лалошевић.

 

Додаје да не би требало да буде опуштања, јер се популација лисица пренамножила, што се како каже, види по великим губицима зечева и фазана. Због сталне потенцијалне опасности не можемо прекинути вакцинацију људи.

 

Последњи случај бесне лисице у Србији забележен је 2018. године, а бесног пса 2011. Завод за антирабичну заштиту "Пастеров завод" као национална референтна лабораторија за беснило, редовно прати стање у земљама у окружењу, рекла је директорка Завода др Драгана Газибара.

 

"Беснила годинама има код животиња у мађарској и Румунији. У току 2022. и ове године регистровани су случајеви у тим земљама на североистоку, на граници са Украјином, што је још далеко од нас. Епизоотолошка ситуација по питању беснила у Србији је повољна, захваљујући добром и савесном раду ветеринарске и здравствене службе", рекла је Газибара,

 

Додала је да код људи ова болест није забележена 40 година, док је последњи случај код животиња забележен у околини Крупња 2018. године, а међу домаћим животињама код једне мачке у близини Пожаревца 2012. године.

 

Према речима директорке "Пастеров завод" поседује довољан број вакцина и серума за заштиту грађана од ове болести.

 

" У свих 27 анабиотичких станица, које редовно снабдевамо вакцинама и серумима против беснила, ради стручан кадар епидемиолога и инфектолога и под надзором Завода пружа активну заштиту свима којима је потребна ", рекла је Газибара.

 

Фото:Ловачке Приче (илустрација) 

Текст преузет:Radio-televizija Vojvodine

Vatrogasno spasilacka Brigada Kragujevac juče ke dobila u selu Trešnjevak gori trava i nisko rastinje. Požar je zahvatio površinu od 40 hektara.

 

Požar je gasilo 16 vatrogasaca spasilaca i pet vatrogasnih vozila. U Akciji gašenja učesvovalo je 10 meštana i osam lovaca iz lovačkog društva Trešnjevak. Požar je ugašen jutros u 7 i 50 sati, a kako kaže načelnik Uprave za vanredne situaciju u Kragujevcu Zoran Kočović, nema ošećenih objekata, već je gorelo samo nisko rastinje.

 

Apelujem na sve građane da vode računa o upotrebi otvorenog plamena prilikom boravka u prirodi , jer samo jedan mali nesmotren potez može da dovede do požara velikih razmera. Zahvaljujem se i svim meštanima Trešnjevaka koji su se aktivno uključili u akciju gašenja požara i pomogli da se ovaj požar stavi pod kontrolom i ugasi, poručuje Kočović.

 

Fotografije: Privatna arhiva

Tekst preuzet:Glas Sumadije

Један мали Штефек који хром и тешко се креће“ Недавно смо писали о случају Стјепана Валашка из Подвиња Михолечког, пригорског мјеста, када је одлучио да јавно проговори о случају малтретирања за које тврди да је почео да га доживљава након ловачки инцидент у јануару прошле године, који су чланови Ловачког друштва Кошута-Пригорје из Горње Ријеке очигледно одлучили да заташкају. Прича сада, како смо најавили, има свој наставак. Подсјетимо, ријеч је о самоповређењу једног од учесника лова на њиви недалеко од Горње Ријеке прошле године, након чега су селом почеле да круже приче о инциденту, за који су припадници в. друштво, који су били и полицајци, убрзо је Валашка оптужило да шири, барем тако он тврди. Као што смо недавно писали, Недуго после инцидента, Валашка је добијао узнемирујуће позиве на телефон и на крају је избачен из друштва . Након објављивања текста у Подравском листу, полиција је крајем фебруара стигла на Валашкову адресу и извршила претрес, како сазнајемо, због пријаве о недозвољеном држању оружја, као и замкама за недозвољен лов на дивљач. Међутим, како нам је рекао, ништа нису нашли, о чему сведочи записник после претреса, који нам је наш саговорник дао на увид. Иако полицијском претресом нису нашли ништа, Стјепан и његова супруга од тада живе у страху - Прво је стигла дојава да сам им претио, а онда је полиција убрзо стигла на моју адресу да ми претресе кућу и друге имовина. Све су урадили професионално, саставили извештај и отишли. Ту немам шта да кажем. Међутим, од тада моја супруга пије Нормабел и има проблема са спавањем - каже Валашко. и додао да је оптужен да је у једној локалној гостионици рекао да ће својим везама у полицији да их истера из друштва и утиче на то да буду незапослени, што му, каже, нити може нити му тако нешто пада на памет. него. - Ко сам ја да им претим? Ја сам мали Штефек из Пригорја, ништа друго. Имам 75 година, хром сам и тешко се крећем - објашњава Валашко, који само жели да остане сам и да полиција ради свој посао. Све је почело те кобне недеље, 23. јануара прошле године, када је један од осам ловаца повређен током лова саморањавањем, након чега је лов прекинут. Међутим, како нам је рекао Валашко, иако календар друштва показује да је лов био заказан за ту недељу, остали чланови друштва су касније у својим изјавама навели да тог дана уопште није било лова. Они су повређени ловац, како је навео Валашко, они су одведени у Загреб, али остаје нејасно где и како, јер се случајеви несрећа у лову морају пријавити, а званичних информација за овај случај нема. Међутим, несумњиво је било неких прекршаја и подсетимо да се овим случајем бави полиција, а поред неколико полицајаца, поступак је у току и за ловца предузећа. - Записник о лову мора бити написан пре почетка лова, што ловац тог дана није урадио, а након што се инцидент догодио, одлучили су да то не ураде - каже Валашко, указујући да је након претећих порука, разговора и коначно избачен из друштва, све је обавестило полицију и одлучило да са целом причом изађе у јавност. Из Полицијске управе копривничко-крижевачке потврђено је да је поступак и криминалистичка обрада у току. али не откривајући превише детаља, додајући да су пријаве доставили надлежном државном тужиоцу на даље поступање. Наведени полицијски службеници запослени су на подручју Полицијске управе Бјеловарско-билогорске. Како нам је рекао Валашко, он ће за себе тражити додатну заштиту на нивоу МУП-а. - Сви ови папири иду у Загреб, где ћу тражити полицијску заштиту, јер се овде не осећам сигурно. Ако могу да ме оптуже за такве измишљотине, не знам шта друго могу да ураде ни мени ни мојој жени. Здравље ми је ионако нарушено, уграђен ми је и пејсмејкер. Хоће да ми униште живот - закључује Валашко. Како нам је рекао Валашко, он ће за себе тражити додатну заштиту на нивоу МУП-а. - Сви ови папири иду у Загреб, где ћу тражити полицијску заштиту, јер се овде не осећам сигурно. Ако могу да ме оптуже за такве измишљотине, не знам шта друго могу да ураде ни мени ни мојој жени. Здравље ми је ионако нарушено, уграђен ми је и пејсмејкер. Хоће да ми униште живот - закључује Валашко. Како нам је рекао Валашко, он ће за себе тражити додатну заштиту на нивоу МУП-а. - Сви ови папири иду у Загреб, где ћу тражити полицијску заштиту, јер се овде не осећам сигурно. Ако могу да ме оптуже за такве измишљотине, не знам шта друго могу да ураде ни мени ни мојој жени. Здравље ми је ионако нарушено, уграђен ми је и пејсмејкер. Хоће да ми униште живот - закључује Валашко.

 

Текст преузет и Фото :Podravski list

FOTO: Nikola Wolf