Prethodnim tekstom započeli smo ovu veoma delikatnu temu. Termin parogovi ili rogovlje koristi se kod familije Cervidae-Jeleni, najispravniji je izraz i predstavlja veliku razliku od ``rogova`` koji se javljaju kod šupljorožaca Bovidae i rastu čitavog života, jedinke ih ne odbacuju. Parogovi su koštane izrasline istog sastava kao i kosti.

Prvi parogovi nikada nemaju ružu, i srndać sa takvim rogovljem se naziva '' šilaš''. Jednogodišnja grla koja imaju štangle u visini preko ušiju i iste dužine smatraju se perspektivnim, dok grla koja imaju štangle ispod visine ušiju i nejednake dužine smatraju se neperspektivna. Čima zarastu rane na mestu odbačenog rogovlja i koža obraste rožište, počinje da se razvija novo rogovlje, presvučeno bastom. ovo drugo rogovlje ima jedan parožak okrenut napred u donjoj polovini je malo izbrazdano, ima malu ružu i pomalo je ikričavo. Srndać odbacuje ovo rogovlje krajem oktobra ili u novembru, što zavisi od klimatskih prilika i uslova ishrane. Srndaća sa ovakvim rogovljem nazivaju ''vilaš''. Kada srndać odbaci i ovo vislasto rogovlje, rožišta mu malo odebljaju, a ispod dlakave navlake počne da se formira novo, treće rogovlje. Ovo rogovlje koje ima dva paroška srndać čisti i odbacuje na isti način kao i drugo. Po pravilu svo kasnije parogovlje zadržava oblik sa dva paroška, a srndać koji nosi ovakvo parogovlje naziva se šeterac. Parogovi šesterca je u donjem delu izbrazdano ima lepe ruže koje se sastavljaju i posuto je ikrama. Izuzetnim grlima izraste i treći parožak, a ponekad i četvrti. Delova parogova kod srndaća ima osam i to su: rožište, ruže, ikre, brazde, grana, prednji parožak, zadnji parožak i vršni parožak. Sa godinama do maksimuma razvoja rogovlje biva sve veće, a nastaju gomilanjem minerala pri rastu rogovlja.

Srndaći imaju parogove najrazličitijeg oblika neki imaju ceo niz šiljaka, drugi su rašireni u obliku lopatice i okruženi bočnim izdancima, ima srndaća i sa tri paroga i tri ruže ili takvih sa jednom ružom i jednim jednostavnim parogom .Ikre su nepravilne izrasline na grani paroga, nastale su gomilanjem materija na kraju izrastanja parogova (nestajanjem krvotoka-odozgo na dole). Ako je to gomilanje slabije manja je ikričavost. Između njih su uzdužni kanali, to su vertikalna udubljenja, nazvani brazde koji su otisci spoljnog krvotoka iz perioda rasta parogova. Grana je osnovni deo paroga, nastavak ruže na kom izrastaju parošci. Parošci su izrasline duže pd 1 cm. Prednji parožak je izraslina roga ka napred, a zadnji parožak ka nazad, a vršni parožak je izraslina na vrhu grane. Tipično rogovlje zrelog srndaća ima tri paroška po grani i zove se šesterac, više od ovoga je retkost, mada može biti i osmerac i deseterac. Prosečna težina parogova je 500 gr (250-900 gr), koji sadrže oko 90 gr kalcijuma i 50 gr fosfora, elemenata bitnih za razvoj parogova. Boja parogova zavisi od par elemenata. Sveže očišćeno rogovlje od basta, sadrže ostatke krvi, koji pri dodiru te reakcijom sa biljnim sokovima od drveća i žbunja, na kojima srndać čisti bast, oksidacijom dobijaju boju. Specifična boja zavisi od sastava tih sokova, od leske dobija se ljubičasta nijansa, od jove riđa, a od borova i bršljana dobija se tamno-mrka nijansa. Ako nema druge mogućnosti ili namerno srndać čisti rogovlje o nisko rastinje i biljke onda poprime prljavo-belu nijansu. Tako boja i njen intenzitet zavise od strukture paroga, te će porozniji primiti i zdaržati više boja, a suprotno će se desiti na gušćim parogovima koji su srazmerno i teži.

Bast, lika ili čupa je naziv za kožni pokrivač sa sitnim dlačicama koji prekriva parogove tokom rasta, nakon odbacivanja parogova. Bast raste na parogovima i kroz krv raznosi kalcijum i fosfor neophodan za rast rogovlja. Bast se najčešće skida u proleće kada se koža osuši od parogova trljanjem o rastinje i skida se sa potpuno okorelog rogovlja. Zima je period rasta parogova kod srndaća, ali je najmanje povoljno godišnje doba jer niske temperature, sneg koji ometa kretanje i pronalaženje hrane u zimskom periodu. Zato je potrebno u lovištu i staništu preduzeti mere i obezbediti dovoljne količine hrane koja je bogata belančevinama, mineralima. Pored hrane divljači je potreban i mir jer je srneća divljač veoma osetljiva i stresna na poremećaje u lovištu i staništu što utiče na rast i razviće parogova.

Nastaviće se ...

Parogovi nastaju kao višak razmene materija i ima dobar razvoj ako u periodu rasta osim dovoljne količine materija kroz krvotok ima dovoljno sunčeve svetlosti. Jedan od glavnih uzroka koji utiču na rast, razvoj i oscilaciju parogova iz godine u godinu je količina sunčeve svetlosti. Specifična težina rogovlja zavisi od odnosa poroznog centralnog dela (srži) i kompaktnijeg spoljnog dela. U nedostatku neophodnih materija (belančevina i mineralnih materija) može da naraste samo rogovlje ispod proseka. Siromašno u materiji, slabo granato i često sa poremećajima u toku rasta.

Formirane parogove srndać nosi od proleća do jeseni kada ga odbacuje i ponavlja se ciklus formiranja novih parogova. Po pravilu novo rogovlje je teže i jače od prethodnog i napreduje obično do sedme kalendarske godine koja ujedno predstavlja i gazdinsku vrednost srndaća. Rast parogova je povezan sa hormonom rasta koji luči hipofiza i sa hormonom štitne žlezde, dok muški polni hormon testesteron utiče suprotno na rast parogova odnsono zaustavlja rast i zajedno sa hormonom nadbubrežne žlezde pomaže da se rogovlje prožme minimalnim materijama. Iz međusobne zavisnosti aktivnosti polnih žlezda i periodičnosti rasta parogova proizilazi da polni hormoni ne stimulišu gradnju parogova, već naprotiv usporavaju odnosno koče tako da srndać u periodu najveće aktivnosti polnih žlezda nosi formirano rogovlje. Rastući parog zbog vlastitog krvotoka i bogate intervencije živcima u potpunosti se smatra zasebnim organom. Srndać obično odbacuje rogovlje tokom novembra (oktobar-decembar), a novi počinju da rastu tokom decembra-januara-februara. Rast traje oko 90 dana, a mineralizacija oko 15 dana. Zatim sledi odumiranje i čišćenje basta, tako da obično od početka marta rogovlje bude čisto. Toplija zima je povoljan perod za razvoj parogova kod srndaća. Vitamini su od presudne važnosti za kvalitet i unose se preko kvalitetne hrane. Kada su niske temperature duži vremenski period, a parogovi su u bastu doći će do smrzavanja parogova i u toj godini trofej može da izgubi na vrednosti. Stariji srndaći u zavisnosti od broja sunčanih dana i kvaliteta zimske prehrane u lovištu krajem februaraimaju potpuno izraslo rogovlje. Uporedno sa rastom počinje i okoštavanje, a u martu ih već čisti od basta.

Ciklus rasta se odvija po odeđenim pravilima, koja međutim nisu uvek striktna, jer mnogo faktora utiče na rast. rast parogova je u neposrednoj vezi sa polnim cikulsom mužjaka i odvija se pod uticajem nervnog i endokrinog sistema. Na rast rogovlja utiču još i: biomasa, zdravstveno stanje, gustina populacije, odnos polova, starost jedinke, genetika, mir u staništu, hrana, temperatura, količina sunčanih sati, trajanje i visina snega, socijalni status i brojni drugi endogeni i egzogeni faktori.
Parogovi se formiraju u 5 mesecu starosti grla, u oktobru-novembru primeti se ispod podignute kože na čelu razvija rožište na kojima izrastu mali šiljci. Ovi šiljci kada probiju kožu nisu presvučeni dlakavom navlakom (bastom), a izrastu samo 3 cm u visinu. Kada srndaću otpadnu ovi šiljci, izrastu mu preko zime iste godine prvi roščići koji su u bastu i visoki su oko 8 cm. U aprilu-maju, kada parogovi očvrsnu, koža se osuši, pa se srndać češanjem o mlada stabla i grmove skida bast ispod kog se ukažu žućkasti parogovi. Ovo rogovlje srndać nosi do kasne jeseni, a početkom decembra ih odbacuje. Na tankom rogovlju bez ikričavih ukrasa, jedva se može primetiti u korenu pojava ruže.

Nastaviće se…

Bruniranje određenih delova lovačkog oružja sprovodi se kao detaljan i kontrolisan proces površinske korozije kako bi se dobio tanki sloj oksida crne ili različitih nijansi crno-crvene boje. Kod sačmenih ili kombinovanih cevi najčešće se primenjuje dobijanje plavo-crne nijanse, radi dekorativnog izgleda.

Danas je poznato mnogo različitih tehnoloških postupaka kojima se dobijaju različite nijanse bruniranja i kvaliteta. Kod nas se najčešće primenjuju dva tipa bruniranja, a to su:

Hladno bruniranje - postupak bruniranja meko lemljenih cevi koji se još naziva i ‚‚štrajh”. Postupkom se kontroliše korozija površine cevi. Odmašćene i pripremljene cevi premazuju se tankim slojem hemijskih sredstava koje na površini izazivaju koroziju. Nakon toga cevi se polažu u čistu vodu koja se zagreva sve dotle dok korodirana površina cevi ne postane crna. Sledeći korak je sušenje cevi, a sa površine se uklanja sloj oksida ispod kojeg ostaje brunirana površina. Postupak je potrebno ponoviti nekoliko puta 5 do 7 puta, zavisno od kvaliteta cevi i šine. Po završetku bruniranja, cevi se premazuju zaštitnim uljem.

Toplo bruniranje - kod ovog načina bruniranja cevi se čiste i odmašćuju, zatim se potapaju u kupku na temperaturi od 135⁰ do 145⁰ C, u trajanju od 15-30 minuta. Nakon obavljenog postupka ispiraju se u čistoj vodi, suše i zaštite slojem maziva. Kupka u koju se uranjaju cevi je mešavina vode, nitratnog hidroksida i natrijum-nitrata u odredjenim proporcijama. Ovakav postupak se primenjuje na glavama sačmara, ali ne sme se primeniti i na cevima, tačnije na delovima gde se cevi spajaju. Tada dolazi do razdvajanja mekog lema kojim su spojene cevi i šina i dolazi se do odvajanja cevi jer natrijum šteti lemljenim delovima na oružju. Katkad dolazi i do pojave bele materije na spojevima koja je kristalizovana tečnost u koju se cevi uranjaju, ona je prodrla između cevi i šine i zbog nedovoljnog ispiranja nastavlja proces rastvaranja mekog lema i razdvajanja cevi. Takodje dolazi i do naduvavanja cevi, cevi se potklobuče i može doći do pucanja pri jačem pritisku.

U celom svetu oznake sačmene municije su identične. Takav slučaj nije i sa označavanjem veličine, odnosno prečnika sačmenih kugli. Raznolikost često dovodi lovce do zabune. Primera radi broj 6 u nekim zemljama označava sačmu prečnika 2,75 mm, a uporedno u drugoj državi tu istu oznaku nosi sačma prečnika 4,00 mm.

Naši proizvođači municije uglavnom veličinu sačme obeležavaju parnim brojevima 2,4,6,8,10… Broj 2 označava sačmu prečnika 5,0 mm, a svaki sledeći broj označava 0,5 mm veći prečnik sačmene kugle. Na starijim patronama možemo videti milimetarske oznake kao što je lovna municija ‚‚Trepčaˮ.

Decenijama smo se navikavali na domaće oznake i onda nam pometnju poslednjih godina uvedu patroni iz uvoza. Pošto se na našem tržištu pojavio veliki broj lovne municije iz inostranstva, od kojih su najzastupljeniji italijanski proizvođači.
U tabeli su date oznake najzastupljenijih stranih proizvođača koji se mogu kod nas kupiti.

Evropske oznake