Izvješća predsjednika, izvršnog i nadzornog odbora te stegovnog i arbitražnog suda, kao i financijsko izvješće, jednoglasno su usvojeni. Nevenko Jakopović osvrnuo se na četverogodišnje djelovanje Udruge te zašto jedini u Hrvatskoj nisu mogli dalje nastaviti raditi pod imenom Lovački savez Koprivničko-križevačke županije.

– Savez je po sili zakona s iznosom većim od milijun kuna duga otišao u stečaj zbog šteta u prometu. Time nismo oštetili nijednu fizičku osobu, nego osiguravajuće kuće, sudske vještake i odvjetnike. Udruga Panonija funkcionira kao i ostali županijski savezi, a punopravne i pridružene članice koje su učlanjene isključivo radi ostvarivanja prava pri Hrvatskom lovačkom savezu ni na koji način nisu bile zakinute. Nezadovoljni smo odnosom Županije jer već tri godine lovozakupnici nisu dobili nikakvu pomoć, a kamoli povrat lovozakupnine – istaknuo je Jakopović.

Zaželio je i brz oporavak predsjedniku Dečaku te zahvalio Savezu i njemu što su uspjeli ishoditi zajedničku policu osiguranja i što je darovnim ugovorom Udruga dobila ured, čija je uknjižba prava vlasništva obavljena i plaćen je porez na promet nekretnina. 

– Zahvaljujem na potpori i suradnji svim članovima izvršnog odbora, kao i članovima skupštine na povjerenju svih ovih godina – zaključio je Jakopović.U izbornom dijelu za predsjednika je ponovno izabran Nevenko Jakopović, potpredsjednike Ivica Cvetković i Stjepan Čeredar, a izvršni odbor još čine: Nevenko Jakopović, Vladimir Đurišević, Mladen Kolarek, Nikola Kučeković, Darko Orak, Darko Markač i Nino Treščec. U nadzorni odbor izabrani su: Ivan Blažotinec, Ivan Čupen i Stjepan Šambula, stegovni sud: Berislav Đođ, Zoran Hat i Marijan Horvat te u arbitražni sud: Martin Orak, Dušan Ostoić i Marijan Vlašić.

Jednoglasno su usvojena i tri prijedloga i to odluka o visini članarine za iduću godinu, financijski plan te plan rada Udruge u idućoj godini, a odlučeno je i da će se Županiji uputiti dopis s molbom za pomoć udrugama i povrat lovozakupnine. Članovima skupštine koji su zajedno s Udrugom sudjelovali u prikupljanju donacija za lovce pogođene potresom u Sisačko-moslavačkoj županiji uručene su zahvalnice Lovačkog saveza Sisačko-moslavačke županije.

Županij: Udruga lovaca treba zauzeti jedinstveni stav vezan za traženje pomoći

U županijskom Odjelu za gospodarstvo, komunalne djelatnosti i poljoprivredu ističu kako je za razvoj i unapređenje lovstva Županija u razdoblju od 2008. do 2019. godine u korist lovoovlaštenika zajedničkih i državnih lovišta isplatila ukupno 6,2 milijuna kuna.

– Sredstva su se sve do 2019. godine raspoređivala lovoovlaštenicima zajedničkih i državnih lovišta na području županije u iznosu od 50 posto uplaćene lovozakupnine. Unazad dvije godine Županija raspisuje natječaj za dodjelu potpora za zaštitna sredstva za sprječavanje šteta od divljači na koji se mogu javiti lovoovlaštenici i poljoprivrednici. Na natječaj se u te dvije godine javilo ukupno deset poljoprivrednika koji su iskoristili ukupno 42.773 kuna. Lani je odjel pripremio izmjene i dopune programa za Županijsku skupštinu kojim bi se sredstva za razvoj i unapređenje lovstva usmjerila Županijskoj udruzi lovaca Panonija za kupnju opreme za streljane. No, to nije imalo podršku Lovačke udruge Srnjak Velika Mučna te županijskih vijećnika ujedno i članova Županijske udruge lovaca Panonija pa je povučeno s dnevnog reda – navode u županijskom odjelu za gospodarstvo, komunalne djelatnosti i poljoprivredu, na čijem je čelu Marijan Štimac.

Županija je, dodaju, oduvijek imala korektan odnos i suradnju s lovcima, ujedno i lovoovlaštenicima zajedničkih i državnih lovišta te smatra da Županijska udruga lovaca Panonija treba zauzeti jedinstveni stav vezan za traženje pomoći i raspored sredstava predviđenih zakonom o lovstvu, kako opet ne bi došlo do osporavanja odluka Županije.

– Županija nije obvezna financirati razvoj i unapređenje lovstva na način da se sredstva raspoređuju Županijskoj udruzi lovaca Panonija ili lovoovlaštenicima zajedničkih i državnih lovišta, već postoji mogućnost raspodjele sredstava proračuna u iznosu od 137.500 kuna, na način da lovoovlaštenici zajedničkih i državnih lovišta sukladno javnom natječaju podnesu zahtjev za deset posto od uplaćene lovozakupnine – zaključili su u županijskom odjelu za gospodarstvo, komunalne djelatnosti i poljoprivredu.

Tekst i fotografija preuzeti:Podravski list

Пре скоро 100 година, европских бизона је у Европи било свега педесетак. Крајем следеће године када се заокружује век од почетка борбе за њихово очување, стручњаци процењују да ће их на истом простору бити више од 10 хиљада. Један мужјак и четири женке пореклом из Пољске, већ трећи дан живе у свом новом дому, на Фрушкој гори.

 

"Пуштање ових бизона у карантински део који је припремљен раније за њихову адаптацију, заиста је велики догађај не само за НП "Фрушка гора" већ и за целу Србију. Пре 5 година када смо посетили неколико резервата европског бизона у Европи, били смо фасцинирани не само величанственошћу ових животиња и њиховим значајем за еко системе, већ и тиме колика су туристичка атракција. И пожелели смо то и у нашој земљи. Идеја и жеља су се родиле брзо али смо приступили припремама овог развојног Пројекта врло пажљиво и студиозно. Захваљујући првенствено Влади Републике Србије која је стала уз нас и подржала нашу иницијативу, као и Министарству заштите животне средине и Министарству пољопривреде ево, дочекали смо дан када су из Пољске стигли европски бизони и сада их заједно гледамо у четрдесетодневном периоду карантина и адаптације, након чега ће и грађани моћи да их виде и доживе исто", не крије задовољство Радослав Крунић, директор НП "Фрушка гора".У претходним годинама, јединке ових бизона пажљиво су биране од стране највећих светских и европских стручњака животињске генетике и очувања природе, који су из Пољске стигли у пратњи како би помогли стручним лицима из ЈП "Национални парк Фрушка гора" да цео процес прође беспрекорно. Цео њихов транспорт је помно праћен, као и испуштање у унапред припремљени простор на Фрушкој гори.

"Дивно је видети их двадесетчетири сата након транспорта да су смирени и да се у новој средини понашају као да су одувек ту. Ово су младе јединке, мужјак је стар две године, док су женке узраста од две до три године. То значи да ће ускоро сви бити потпуно полно зрели, те су неке процене да би сте прву младунчад могли добити већ за можда годину дана, највише две", рекла је Ванда Олек Пиасечкаса, професорка на Универзитету у Вашави, која је водећи светски стручњак за европског бизона.

Ма колико сви једва чекали да их видите, сачекајте да прође период карантина и адаптације

Професорка Ванда Олек Пиасечкаса је заједно са колегом из Шпаније, обишла место на Фрушкој гори у ком су новопристигли бизони смештени и где ће даноноћно бити праћени 40 дана, након чега ће тек бити могуће да их уживо виде грађани Србије и сви посетиоци нашег најстаријег Националног парка."Ја сам пре пет година први пут дошао на такозвано извиђање терена и процењивање да ли је овај део природе подобан за узгој европског бизона. Сада сам се вратио да сведочим реализацији овог фантастичног пројекта, али и да подсетим да су ово велике и дивне животиње које много доприносе очувању природе те, ма колико сви једва чекали да их видите, будите стрпљиви док се оне саме прво не адаптирају, што је најбитније. Лепо се хране данас (првог дана од свог доласка) што значи да нису под стресом и ови Пољаци могу полако већ да стварају српско порекло", нашалио се Фернандо Моран Кастиљо, руководилац шпанског пројекта Центра за очување европског бизона.

Овај међународни програм иначе, потекао је од доктора биологије Срђана Димитријевића и директора ЈП "Национални парк Фрушка гора" чиме су покренути идеја, потом донација доктора Димитријевића и данас реализација за првих пет јединки бизона за почетак пројекта њиховог очувања и промоције.

Tekst i fotografija preuzeti:NP Fruska Gora