Lov na divlje svinje podrazumeva poznavanje ove divljači. Kako se divlja svinja na našim prostorima najčešće lovi čekanjem, od velike je koristi znati kako izgledaju tragovi divlje svinje. Na taj način ćemo moći da utvrdimo kuda se kreće i gde se zadržava.

Divlja svinja ima običaj da se kreće istim stazama i da dolazi na ista mesta da se hrani nekoliko dana za redom. Iako divlja svinja ostavlja dosta različitih tragova, za lovce su najzanimljiviji tragovi nogu i mesta gde je svinja tražila hranu rijući po zemlji.Tragovi nogu kuda je divlja svinja prolazila su dobar pokazatelj, jer ona dosta često koristi iste staze za kretanje, dok, kada je upitanju hranjenje, dešava se da se po-jedine lokacjie koriste sezonski i u kraćem vremenskom periodu.

U poljoprivrednim usevima mogu se pronaći tragovi prisustva divljih svinja i na osnovu toga zaključiti neke stvari. Naprimer u kukuruzu je to jasno uočljivo, a ako se obrati pažnja može se videti i da li su divlje svinje tuda samo u prolazu ili su u blizini pa redovno posećuju njivu. Ako su u prolazu, šteta koju su napravili je takva da se stabljike ravnomerno suše, dok se u slučajevima kad su u blizini, mogu videti izlomljene stabljike kukuruza koje su polomljene pre par dana, a pored njih i one koje su divlje svinje izlomile juče.

Divlja svinja je papkar, poput jelena, pa im i tragovi mogu ličiti. Međutim, kako se životinje veoma razlikuju po izgledu, tragovi kod jelena između sebe imaju oko 70 cm, dok tragovi divlje svinje mogu da budu udaljeni oko 40 cm. Divlja svinja u mekanom terenu ili snegu ostavlja tragove tako da se jasno razaznaju zapapci. Kako se divlja svinja uglavnom zadržava u blizini vode, u blatu će uvek ostajati dublji i jasan trag. I o brojnosti divlje svinje se iz tragova može dosta saznati, one su uvek u grupi, izuzev starijih veprova, tako da je verovatnoća da će se naći veći broj tragova na manjem prostoru velika. Ovo isto važi i kad je u pitanju zemlja gdje su svinje tražile hranu, jer će svinje u tom slučaju da prevrnu veću površinu. Divlje svinje izlaze u sumrak i svitanje, a veoma uspešno mogu da se love i u noćima s jakom mesečinom, jer su tada tokom cele noći aktivne. Zato su svetle noći, pri punoj mesečini i bez vetra najpogodnije za lov čekanjem. Lovci najveće šanse za odstrel imaju u večernjim satima, kad je aktivnost divljih svinja izraženija, odnosno kad kreću u potragu za hranom.

Lov može da bude izuzetno uspešan i u ranim jurarnjim satima, kad se crna divljač vraća u šumske i ritske komplekse, gde se tokom dana odmara. Ove informacije su korisne kada je u pitanju lov na divlje svinje, ali za pravilno tumačenje onoga što se vidi na terenu je neophodno da lovac stekne iskustvo .

Jedanaesti po redu sajam lova i ribolova održaće se od 08. do 11. novembra 2018. godine, u holu Kluba Vojske Srbije u Pirotu.

Na sajmu će učestvovati proizvođači i distributeri opreme za sportski lov i ribolov. Organizator sajma je Dom kulture Pirot a radno vreme sajma će biti od 10:00 do 20:00 sati. Ulaz za sve posetioce je slobodan.

Pod odložljivošću smatramo naviku da psa možemo ostaviti na nekom mestu, s kojeg nas on vidi ili ne vidi, a da se s tog mesta ne makne bez naše komande, video on divljač ili ne, pucali mi ili ne. To odlaganje može trajati i satima. Koliko je to važno, poznato je svakom lovcu, bilo da lovi sitnu ili krupnu divljač. Neuporediva je razlika loviti sa psom koji je tome naučen ili sa onim koji to nije.

U lovištu smo i opazimo kako u obližnju baru sleću patke. Ako psu zapovedamo da legne i čeka, a mi se došunjamo do bare zaklonjeni za kakav grm, dođemo do lepe lovačke prilike. Ako je pas neposlušan a u isto vreme je video sletanje pataka kao i mi, u divljem je trku pre kod njih nego mi, i prilika je propala. Ako ga nismo naučili odložljivosti, on će to svaki put učiniti, tukli ga mi ili ne.

Ukoliko smo psa naučili da legne i čeka, onda je glavni posao učinjen. Za duže čekanje neki misle da je dobro u blizini psa ostaviti neki predmet, jer mu taj predmet pruža veću sigurnost da ćemo se vratiti, a on ga u neku ruku i čuva. Kasnije, kada je pas već potpuno siguran, pa smo, recimo, pucali na patke ili srndaća, a pas nam je hitno potreban da ranjeno uhvati, ne smemo ga odmah nakon hica pozvati ka sebi. Kad bismo to nekoliko puta učinili, pas bi uvek odmah na hitac dojurio ka nama, a to nije poželjno. U lovu treba izdavati što manje komandi rečima, jer to smanjuje izglede za uspeh. Uopšte treba uvek nastojati da dođemo sami po psa da ga dignemo a ne da ga pozovemo ka sebi. Na taj način on stiče uverenje da ćemo uvek doći po njega i biće na mestu miran.

Kao poslednju vežbu učinimo mali progon. Jedan lovac glumi goniča i glasno tera divljač, mi i naš pomoćnik, koji nam za to treba, stojimo na čistini, pas je blizu nas. Na vratu mu je okovratnik, na koju je pričvršćen čvrst konopac. Mi konopac neprimetno pustimo na zemlju i na njega čvrsto stanemo. Kada se gonič oglasi ili lupa po stablima, mi i naš pomoćnik pucamo. Ako se pas digao, smesta dođemo ka njemu,prodrmamo ga za okovratnik i stavimo na isto mesto i isti položaj. Komande rečima, a pogotovu viku, nikako ne primenjujemo jer bismo na to navikli psa, a kakav rezultat u lovu ima lovac koji na stajalištu viče, svima nam je poznato. Neki psi počnu cvileti ili lajati kada smo ih odložili. Tada ih obavezno treba kazniti.